Selo bi opet u zadruge

Užice – Ovako usitnjeni ne možemo napred, žalili su se mnogi stočari i ratari iz užičkog i čačanskog kraja okupljeni na nedavno održanoj Zimskoj školi za poljoprivrednike u Požegi. Tu je stotinak vrednih domaćina, bistrog uma i žuljevitih ruku, došlo do prilike da državi i javnosti kaže ono što misli.

„Seljak može opstati samo udružen, jer u ovim krajevima preovlađuju skromna domaćinstva bez dovoljno para da ulože u obaveznu standardizaciju“, pričao je malinar Borko Pavić, koji je na čelu projekta „Organsko selo Gorjani“. „U jakoj celini i nejaki pojedinci će napredovati“, potvrđivao je stočar Miodrag Stanojčić. Gotovo svaki seljak-govornik je u toj školi predlagao oživljavanje zadruga, kao šansu za posustalo selo.

Zadruge više od 160 godina povezuju sitna srpska gazdinstva, ne da bi ostvarile kapitalnu dobit, već da zadovolje interese zadrugara. Ali, minulih decenija mnoge dotadašnje su propale, onemoćale, u ispražnjenim selima i pod dugovima opustele. No u novije doba neke nove zadružne organizacije dobijaju na značaju: koriste seljaku da udružen lakše odoli udarcima jačih na surovom tržištu te stigne do sigurnog plasmana proizvoda, subvencija, povoljnih kredita za ulaganja u proizvodnju.

Po podacima Regionalne privredne komore Užice, registrovano je 76 zadružnih organizacija na ovoj teritoriji (od čega šest u postupku stečaja). Bave se raznim delatnostima: od uzgoja muznih krava i drugih životinja, gajenja žita, voćarstva i povrtarstva, prerade i konzervisanja voća i povrća, mešovite poljoprivredne proizvodnje. Kao uspešni primeri pominju se mlade zadruge ovog kraja: „Zdravčica“ kao prva ženska zadruga, „Agroponikve“, „Pčelica sa Tare“, ZZ „Agrozlatiborka“, „Zadruga Virtenberg“ itd. Osnivaju se i nove, poput „Agrolastve“, „Rupeljeva“, „Borovite Glavice“...

Utvrdivši da je poljoprivreda užičkog regiona prava šansa jer ostvaruje izuzetan izvozni suficit, komora navodi podatak da je za prvih šest meseci 2015. u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednih proizvoda ovog kraja ostvaren izvoz od 39,7 miliona dolara, a uvoz 1,9 miliona. Dovoljan dokaz šta treba da radimo, s tim što prilike i u takvoj poljoprivredi mogu biti povoljnije. „Nivo poljoprivredne proizvodnje ovde ne zadovoljava potencijale koje prirodne pogodnosti nude. Preovlađuju mala, usitnjena gazdinstva koja ne pružaju mogućnosti za veću proizvodnju, mehanizacija je prilično zastarela, a tu je i problem neispunjavanja zahtevnih standarda kvaliteta u proizvodnji“, navodi u izveštaju RPK Užice Nevena Despotović, pa daje i preporuke šta valja činiti:

„Postati jak u uslovima otvorenog tržišta, gde je prisutan uticaj jakih a izostaju mali proizvođači, moguće je samo uz međusobno povezivanje i organizovanje u moderne zadruge i udruženja. Zadružne organizacije omogućavaju poboljšavanje konkurentnosti i ekonomskih rezultata, u plasmanu malih i tržišno neprepoznatljivih viškova proizvoda. Putem udruživanja moguće je izboriti se i stati na put propadanju sela“. Pominje se i potreba stimulisanja primene agrotehničkih mera, subvencija poljoprivredi sa republičkog i lokalnog nivoa, razvoja seoskog turizma...

Rečju, nove okolnosti nametnule su selu da više ne čeka ko će ga se setiti, već da traži svoje šanse. A pred državom je da ta udruživanja pomogne, kako i ovo malo upornih koji su na selu ostali da rade i proizvode ne bi posustalo pa odustalo.