Bugarska i Albanija strahuju od izbeglica

Okvirni dogovor Turske i Evropske unije o rešavanju  izbegličke krize i blokadi egejskog koridora izazvao je primetnu zabrinutost u balkanskim zemljama, pre svega u Bugarskoj, koje bi sada mogle da se nađu na udaru beskućnika pošto oni ne pokazuju spremnost da se vrate tamo odakle su pobegli. U pripravnom stanju su sada Bugarska, Albanija i Crna Gora, koje bi, posle zatvaranja makedonskog koridora, mogle da se suoče sa tim problemom. Prema najnovijim izveštajima iz Idomenija i Pireja izbeglice ne odustaju da nađu druge puteve do Nemačke, Austrije, Francuske ili Švedske.

Sofija je uputila pismo predsedniku Evropskog saveta Danaldu Tusku, koji vodi pregovore sa Turskom, u kome traži da i Bugarska, kao i Atina, bude uključena u plan za zaštitu spoljnih granica Unije. Prema načelnom dogovoru, Ankara će – po principu jedan za jedan – primiti iz Grčke ilegalne izbeglice koje nemaju dokumente, dok će u isto vreme zemlje zapadne Evrope udomiti azilante koji su u Tursku pobegli od rata u Siriji i mogu da dobiju azil u EU. Ankara zauzvrat od Brisela traži šest milijardi evra.

„Bugarska insistira da u taj program budu uključene i naše kopnene granice sa Grčkom kao i pomorska granica u Crnom moru između EU i Turske”, istaknuto je u pismu koje je upućeno zvaničnicima u Briselu. U Sofiji se nezvanično tvrdi da će premijer Bojko Borisov, ukoliko se ovaj zahtev ne prihvati, uložiti veto na dogovor EU – Turska koji treba, kako je najavljeno, da se konačno usvoji na samitu 17. i 18. marta.

Bugarska je dosad uglavnom bila pošteđena talasa izbeglica koje su, preko Anadolije i Egejskog mora, svakodnevno stizale u Grčku. Vlada u Sofiji je još 2014. godine postavila žičanu ogradu na 30 od ukupno 260  kilometara granice koju sada danonoćno čuvaju 2.000 policajaca i vojnika.

„Sve zemlje na ovoj graničnoj liniji treba da budu u situaciji da mogu da se oslone na pomoć Unije u zaštiti svojih spoljnih granica”, izjavio je premijer Bojko Borisov, a preneli su mediji u regionu koji s velikom pažnjom prate dalji razvoj na Balkanu, pošto se našao na udaru beskućnika koji stižu iz Sirije i drugih zemalja Bliskog istoka.

Posle blokade balkanskog koridora na makedonskoj granici kod Đevđelije, izbeglice su počele da traže nove puteve, pošto većina njih nipošto ne želi da se vrati tamo odakle su pobegli. Prema agencijskim izveštajima, prve manje grupe migranata iz Pireja su počele da pristižu u granično područje prema Albaniji, u nastojanju da se dalje, preko Crne Gore ili Italije, dokopaju zapadnih zemalja Evropske unije.

Tirana je već u stanju pripravnosti: uputila je 450 policajaca na granicu prema Grčkoj i Makedoniji kod Struge. „To područje je pod stalnom kontrolom policije”, potvrđuju u Ministarstvu unutrašnjih poslova Albanije, mada se zbog loših saobraćajnica u toj zemlji ne očekuje veći talas izbeglica. Ali, za svaki slučaj pripremljene su i tri bivše vojne baze za eventualni smeštaj beskućnika koji bi mogli da stignu iz Makedonije ili Grčke.

Prema izveštajima medija u Tirani se iduće sedmice očekuje ministar unutrašnjih poslova Italije Anđelino Alfano koji će sa domaćinima razgovarati o „zajedničkom evropskom planu” za rešavanje izbegličke krize.

Najnoviji razvoj se analizira i u Crnoj Gori iako je ta zemlja dosad bila pošteđena od talasa migranata. „Mi sada pratimo situaciju u regionu i aktivnosti koje planira Evropska unija tako da ćemo prema daljem razvoju na Balkanu preduzimati odgovarajuće mere”, ističu u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku Crne Gore.