Engleska bajka

Na španskom, šampioni se kaže campeones. Na italijanskom, campioni. Nemci bi rekli meister. Mađari bajnokok. Poljaci – mistrzowie. Rusi... Albanci... Portugalci... Grci... Treći dan Uskrsa proveo sam u društvu gugl prevodioca, tražeći reč koja je, uparena sa Leicester, otvarala veb-stranice koje englesku bajku pronose na ostale jezike sveta.

Lester šampion.

Gotovo je. I nema prigovora. Bodovi se neće ponovo prebrojavati.

Premijer liga se, dva kola pre završetka, okončala možda i najvećim čudom u istoriji fudbala. I najvećim globalnim slavljem u povesti ovog sporta – ko ne veruje, neka prokrstari internetom. Ne mora se biti poliglota da bi se razumeli svi ti komentari posejani po globalnoj mreži.

Poruke ispisane velikim slovima, sa nizovima uzvičnika, ukrašene srcima i simbolima palca podignutog uvis ili sa dva prsta ispružena u znak pobede – to je esperanto emocija koji spaja armiju lesterovaca sa svih meridijana.

Armiju romantika koja je decenijama verovala da transferi, milioni, sponzori, marketing... nisu neizostavne reči kada se govori o „najvažnijoj sporednoj stvari na svetu”, da upotrebim ovu izanđalu floskulu.

I mi smo se ovoj priči pridružili, još kako. Po ulicama Beograda su se u ponedeljak uveče kretali automobili, slavljenički trubeći kao da je neko prešao cenzus.

Gotovo da je kao ozbiljna informacija zazvučala najava koja se širila „Fejsbukom”, da će svečani doček fudbalerima Lestera biti organizovan ispred Doma narodne skupštine. Uostalom, zašto da ne, red je da se okupimo i oko nekog ko je svojim rezultatom zadovoljan.

Bila bi to i manifestacija (nad)nacionalnog jedinstva – poznajem mnoge zagrižene partizanovce i zvezdaše koji o Lesteru satima mogu da razgovaraju u duhu visokog saglasja o svim pitanjima. I da se opet zaori ono „plavi, plavi” kako smo u vremena ona pozdravljali reprezentaciju.

I da od igrača Lestera čujemo ono što uglavnom ne znamo: kako skočiti visoko i održati se u tim visinama. Jer, nisu oni dobili jednu utakmicu na inspiraciju, trenutak izdizanja nad svojim mogućnostima i uz začin sreće, već su dugo, strpljivo i bez oscilacija gazili iz nedelje u nedelju ka tituli.

I nije tokom prvenstva bilo svađa i skandala, nije se ni kod jednog od njih razbuktala sujeta.

I nije u Lesteru bilo velikih para, već velike ljubavi i velike vere. A dešavalo se i da ih sudije zakinu, ali nisu kukali nad zlom sudbinom i nepravdom.

Eto o tome bi mogli da nam govore sa bine ispred Doma narodne skupštine. Da čujemo kako se bajke ne ostvaruju same i kako se prinčevi ne uzdaju u dobre vile, već u sebe. Da nas podsete kako svet jeste podeljen na moćne i bogate i nas ostale, ali da je lopta okrugla. I da ne živimo njihove ostvarene snove, kad već imamo toliko svojih nedosanjanih.