Minus u budžetu šest puta manji od planiranog

Premijer Aleksandar Vučić juče je izjavio da je stanje u budžetu Srbije znatno bolje nego što je bilo planirano i da je deficit za četiri meseca ove godine iznosio 13,4 milijarde dinara, umesto predviđene 72,2 milijarde – što je šest puta uspešnije od prognoze MMF-a. Prema njegovim rečima, 2016. će biti najteža do sada, jer dospevaju na naplatu kratkoročni krediti uzimani 2011. godine, tako da će trošak budžeta po osnovu isplata kamata ove godine biti 139 milijardi dinara.

– Važno je da smo uspeli drastično da uvećamo poreske prihode, imamo manje neporeske prihode u odnosu na prošlu godinu, i u drugom kvartalu ili početkom trećeg kvartala imaćemo veće prihode – rekao je Vučić i najavio da će tek u junu biti naplaćene dividende od „Telekoma Srbije”.

Dodao je da su prihodi veći od planiranih za 48,7 milijardi dinara, odnosno 17,8 posto, a ukupni prihodi veći za 7,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Premijer je naveo da rast ukupnih prihoda dugujemo rastu poreskih prihoda i dodao da svi poreski oblici beleže rast u odnosu na isti period prošle godine.

Da će nam 2016. biti berićetnija nego što se očekivalo ne tvrdi samo stari i novi premijer Aleksandar Vučić. Da Srbija ostvaruje mnogo bolje ekonomske rezultate od očekivanih nedavno nam je saopštila i Svetska banka. Potvrdila  jeda je u ovoj godini izvestan rast bruto domaćeg proizvoda za 1,8 odsto, s tim što u 2017. očekuje gotovo dvostruko više – 3,5 procenata. Procena je da će deficit u 2016. biti 3,5 odsto, iako je planiran na četiri procenta. Odnos javnog duga prema BDP u 2016. dostići će 78,6 odsto, ali će u 2017. početi da opada.

Da nam je u prvom tromesečju „baš krenulo” potvrdili su i autori „Makroekonomskih analiza i trendova” (MAT), mesečnika Ekonomskog instituta. Industrijska proizvodnja je ostvarila značajan rast u poređenju s istim periodom prošle godine, baš kao i izvoz, tromesečni rast BDP procenjen je na 3,5 odsto. U porastu je promet u trgovini na malo, cene ne rastu, beleži se deflacija, ali zato rastu zarade.

Stojan Stamenković, koordinator istraživanja MAT-a, istakao je da je industrijska proizvodnja u martu imala međugodišnji porast od 8,8 odsto, odnosno 10,5 odsto u periodu od januara do marta ove godine. On je ukazao na stabilan rast industrije, odnosno porast proizvodnje prerađivačke industrije. Posmatrano po sektorima u martu, u odnosu na isti mesec prošle godine, rudarstvo i snabdevanje električnom energijom ostvarili su rast po 16,6 odsto.

Kada se posmatra 11 oblasti sa zajedničkim učešćem u prerađivačkoj industriji od 78 odsto, tri su obeležene izrazito opadajućim trendom – proizvodnja osnovnih metala, farmaceutskih proizvoda i preparata i proizvodnja motornih vozila i prikolica.

Međugodišnji pad proizvodnje motornih vozila i prikolica u prvom kvartalu iznosio je 11 odsto, a u martu 17,4 odsto. Izvoz automobila ni iz daleka nije na vodećem mestu po doprinosu tromesečnom porastu izvoza od 11,2 odsto, rekao je Stamenković.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) ukazala je juče na mogućnost da u 2017. rast BDP-a Srbije bude i do 3,8 odsto, ukoliko proizvodnja „Železare Smederevo” poraste kako je najavljeno, preneo je Tanjug. U izveštaju „Regionalni ekonomski izgledi”, koji je predstavljen na godišnjoj konferenciji EBRD u Londonu, EBRD  je zadržala prognozu rasta BDP-a Srbije na 1,8 odsto za ovu i 2,3 odsto za narednu godinu.

Ono što zbunjuje ekonomiste je visok rast zarada u martu u javnom sektoru, preciznije u javnim preduzećima.

– Rast zarada u martu je bio izrazit – kazao je Stamenković. – Ukupan međugodišnji rast neto zarada u martu u posmatranom uzorku iznosi 6,4 odsto, realno 5,7 procenata. Ali je rast zarada u javnim lokalnim preduzećima 4,3, a u javnim državnim čak 11,9 odsto, realno 11,2 odsto.

Stamenkovićeva procena da je visoko martovsko povećanje zarada u javnim državnim preduzećima „predizborni incident” bliska je i Milojku Arsiću, profesoru beogradskog Ekonomskog fakulteta i uredniku „Kvartalnog monitora”.

– Verovatno je reč o privremenom povećanju, odnosno jednokratnom dodatku, ili je možda, uoči izbora, unapred nešto plaćeno – smatra Arsić. – Država bi u ovom slučaju trebalo da reaguje i da ne dozvoli da ovo martovsko povećanje plata u javnim preduzećima bude trajno. Na juče postavljeno pitanje „Politike” Ministarstvu privrede i Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave – kako objašnjavaju dvocifreni martovski rast plata u javnim državnim preduzećima, nismo dobili odgovor do zaključivanja ovog izdanja.

Arsić ukazuje da bi tromesečne pokazatelje ekonomskog rasta, koji se porede sa onim iz istog perioda prošle godine, trebalo uzeti s rezervom. Treba imati na umu da se privredni rezultati ovogodišnjeg prvog kvartala porede sa prošlogodišnjom niskom bazom. Srpska privreda je tek sredinom 2015. godine dostigla prosek iz vremena pre poplava, što važi kako za proizvodnju, tako i za BDP.