Čekajući blagoslov

Koja će koalicija vladati u Kraljevu – s obzirom na to da Srpska napredna stranka, pobednik izbora, nema natpolovičnu većinu – još se ni ne nagađa.

Ista je situacija kad je reč o kandidatima za gradonačelnika. Najčešće se pominju Tomislav Ilić, koji je već na toj funkciji, a nedavno je iz Nove Srbije pristupio SNS-u, i njegova partijska koleginica Marica Mijailović, direktorka gradske direkcije za urbanizam i izgradnju.

Biće tu, izgleda, unutarpartijske „tuče”, u kojoj će, kako nam u poverenju kažu, presuditi partijski vrh, tačnije šef stranke Aleksandar Vučić. Isti odgovor iz pouzdanih izvora dobijamo i kada je reč o sastavu koalicije – i tu se čeka blagoslov šefa.

Tako se, dok Aleksandar Vučić piše program buduće vlade, u gradu Kraljevu i drugim okolnim opštinama, prave planovi u smislu „šta ćemo ako bude ovo ili ono”...  

Ničeg tu nema novog, stranačke odluke odavno se doživljavaju kao državne, ali su upravo naprednjaci onomad najavljivali da će demontirati takvu strukturu i da će čak i njihovi niži partijski funkcioneri imati veća ovlašćenja, što bi trebalo da dovede do toga da se bar u lokalnim zajednicama ne čeka obavezno na blagoslov partijskog vrha i lidera.

Ali – nije tako, i stranački kadrovi u unutrašnjosti ne usuđuju se da sebi priušte više slobode iako je reč o njihovoj „kući”.

Krajnje oprezni, ne čekaju samo konačne odluke o vladajućoj koaliciji u republici nego i odluke vanredne skupštine stranke zakazane za kraj ovog meseca.

Taj skup bi trebalo da presudi da li će ostati na pozicijama i biti konsultovani u vezi s kadrovskim rešenjima na lokalu ili sledi smena...

Bilo kako bilo, najsigurnije je preslikavanje strukture republičke vlasti na lokalnu. Kraljevčani imaju gorka iskustva s prethodnom neusklađenošću.

Priča se da odlazeća vlast nije bila po volji partijskog vrha SNS-a i da je upravo zbog toga premijer Vučić grad na Ibru zaobilazio i nije bilo većih privrednih investicija u ovu sredinu.

Istina, tokom predizborne kampanje, pojavio se i ovde i Kraljevu obećao jednu fabriku, doduše tek posle Kruševca.

Za Rašku je, recimo, najavio dva nova industrijska pogona. Tu se očekuje i dodela namenskih sredstava koja obično slede nakon takvih poseta premijera ili ministara.

I ko bi sad smeo da dopusti sebi moguću grešku i o lokalnoj vlasti odluči ne pitajući državni i partijski vrh?

Nisu to lokalne samouprave iz osamdesetih, kada im je u nadležnosti bila politika poreza i doprinosa, kada su o utrošku prikupljenog novca sami odlučivali, a skupštine opština imenovale ne samo predsednika nego i tužioce, sudije, načelnike SUP-a, direktore republičkih javnih preduzeća...