Magični na sudu

U Nišu postoji dovoljno neona, betona i asfalta. Sasvim dovoljno za gerilsko delovanje Magičnog koji je, poput desperada iz filmova Roberta Rodrigeza, hodajući skandal koji leluja južnom prugom i njenom prestonicom, do kojeg teško dopiru zakoni federalnog šerifa.

Magični je ovoga puta zaista zabrljao, jer je ostavio tragove, odnosno preteće poruke koje su stigle do gradonačelnika Niša Zorana Perišića. I zato mu je lokalni sud presudio da plati 100.000 dinara globe, ali Zoran Ćirić, poznatiji kao Magični, ne želi da njegovi čitaoci pomisle kako je pod stare dane, jedan od najvećih srpskih pisaca, postao lokalna egzotična zverka, uhvaćena u zamku južnjačke egzotične političke vlasti.

Stvarajući od Niša srpski Makondo, zadnja pošta Nišvil, Zoran Ćirić je stvarni svet ubogog juga i oficirskih zgrada, živahne palanke i pogane politike, u kojoj pulsiraju rokenrol vibracije i ljuta mladež, ovekovečio u svojoj žestokoj, sočnoj literaturi.

I Magični nije, kao neki, zbrisao iz svog grada-eksperimenta, već je ostao njegov punopravni i punokrvni član, te se samo čekao trenutak kada će njegov revolveraški temperament pobediti njegovu malograđanštinu i kada će Magični razoružati Zorana Ćirića, kada će mu oteti mobilni i poslati poruke. To haj-tek pisanije ga je, umesto na vešala, stavilo na stub srama.

I, šta sad? Umesto da ruča i tračari po beogradskim kičerajskim restoranima, da se mota po ambasadama ili lunja oko Srpske akademije nauka i umetnosti, Magični je odlučio da obitava u Nišvilu, mitskom gradu južne Srbije.

A može li, ipak, Nišvil da oprosti svom nestašnom momku koji je, poput svakog pisca teške kategorije, toliko neprilagođen svakodnevnoj disciplini preživljavanja, da je kao advokata angažovao zemljaka Boška Ristića. Čak je i taj taktički potez pokazao kako Magični najbolje gađa u sopstvenu nogu, jer je žuti Ristić pravnik koji je toliko razbucao reformu pravosuđa, da ni do danas ne može da se sastavi.

I kako da takav advokat dobije proces u gradu, u kom sada vladaju Ristićevi žestoki politički protivnici, naprednjaci.

Magični zaslužuje rehabilitaciju, iako nije marširao sa Dražinim bradonjama, već godinama pokušava da Nišvilu podari duh urbanih geriljerosa i smanji uticaj raznobojnih lokalpolitičkih mutikaša.

Stvarajući od Niša prepoznatljivi književni toponim, Magični zaslužuje da ga taj grad, koji je nekada proizvodio televizore, a sada kao da proizvodi beznađe, prepozna kao svoju najveću hodajuću kulturnu baštinu.

I toleriše, ponekad, njegove izlete u skandal, jer kakav bi to bio veliki srpski pisac, ako bi bio drugačije sorte. Ne zaboravi, Magični. Neki od najvećih likova srpske književnosti su zaglavili i u bajbokani. Poput Nušića, na primer.

Ćira neće da plati sto hiljadarki, ali nije valjda vlast toliko blesava, pa da Magičnog strpa iza rešetaka. Iako vidim kako šilji pero i izaziva na dvoboj najveće srpske šefove.