Sterijino pozorje na raskrsnici

Novi Sad – Da je Sterijinom pozorju potreban oprovak uverili smo se druge festivalske večeri  61. izdanja ovog pozorišnog skupa koji nosi podnaslov „Gde su granice?”. Festivalska atmosfera prestižnog teatarskog okupljanja, za koji je mesecima unapred tražena karta više, kao da je po malo izgubila na intenzitetu. Drugi festivalski dan protekao je u znaku predstave „Brašno u venama” prema tekstu Igora Štiksa u režiji Borisa Liješevića, u produkciji SARTR-a i scene MESS iz Sarajeva. Dok je publika na sceni „Pera Dobrinović” pratila  priču sarajevskih glumaca, u poslednjem redu u sali imali smo priliku da gledamo i našeg kolegu Teofila Pančića, koji kao da drema. Delovalo nam je kao da Pančić zapravo sluša radio dramu. Ispred njega sedeo je i pisac Slobodan Tišma. U udarnom terminu u 21 čas u sali Novosadskog pozorišta izvedena je predstava „Ana Edeš” po motivima istoimenog romana Dežea Kostolažija prema scenskoj adaptaciji Kate Đarmati, u režiji Jožefa Cajlika, u izvođenju ansambla drame na mađarskom jeziku Narodnog pozorišta iz Subotice. Kao razlog lošijeg interesovanja za ovu predstavu mogli bismo možda navesti da novosadska publika može češće da gleda predstave umetnika iz Subotice.

Sve u svemu, Sterijino pozorje kao visokostručna pozorišna institucija za unapređenje nacionalnog pozorišnog izraza i dramske književnosti uprkos svemu odoleva zubu vremena. Ali da su mu potrebni novi iskoraci, kao i da ga treba podržati i omogućiti mu brzi oporavak opominje nas ime Jovana Sterije Popovića u čiju čast je 1956. godine i zaživeo ovaj festival, ali i volja i ambicija uprave da u tome istraju.

Ovogodišnje Sterijino pozorije otvoreno je pre tri dana i trajaće do 2. juna, a sterijanska publika imaće priliku da pogleda sedam predstava u zvaničnoj selekciji i dve u međunarodnom programu „Krugovi” prema izboru selektorke Marine Milivojević Mađarev.

Da je finansijska situacija diskutabilna kada je u pitanju ovogodišnje Sterijino pozorje, delimično nas je nedavno upozorio i njegov direktor Miroslav Miki Radonjić u čije ambicije i  profesionalizam zaista verujemo, budući da je ovoj instituciji veran gotovo dve decenije. Kako smo preksinoć mogli čuti o budućnosti ovog festivala ozbiljno će se razgovarati po završetku  njegovog 61. izdanja. Sterijino pozorje je pre deset godina proširilo svoju koncepciju, pretvarajući se iz festivala domaćeg teksta u nacionalni pozorišni festival. Na taj način je povećana konkurencija, ali je u znatnoj meri, izgubljen identitet, osobenost po kojoj je Pozorje bilo poznato u regionu. U narednom periodu, kako saznajemo, postoje ozbiljne naznake da će se Sterijino pozorje vrati izvornim principima, odnosno promociji i afirmaciji domaćeg dramskog teksta. O tome će se razgovarati od jeseni.

 U foajeu Srpskog narodnog pozorišta, inače, u toku je 15. izložba pozorišnog plakata i grafičkog oblikovanja. Veliko interesivanje  primetili smo i za izložbu „Decenije sa Pozorjem”. Reč je o izložbi fotografija Branislava Lučića koju čini oko 200 fotografija na kojima su portreti umetnika i deo onih koji su učestvovali u radu ovog festivala, prikaz lepe atmosfere koja je oduvek bila sastavni deo Sterijinog pozorja. Voleli bismo da tako i ostane.