Kamčatski Hačiko našao novog gazdu

Jedan prelepi vučjak postao je poznat širom Rusije tokom protekle nedelje. Njegova priča, tužna i srećna istovremeno, punila je stupce ruskih medija a vučjak je nazvan „Kamčatski Hačiko” po psu koji je početkom prošlog veka devet godina čekao svog mrtvog gazdu na jednoj japanskoj železničkoj stanici.

Kamčatski Hačiko, na sreću, svog živog gazdu nije čekao toliko vremena, iako bi se i takav scenario možda desio da nije bilo dobrih ljudi.

Prelepog vučjaka, naime, njegov vlasnik je ostavio u glavnoj zgradi aerodroma „Jelizovo” jer nije mogao da ga uvede u avion bez neophodne veterinarske dokumentacije, a nije imao ni dovoljno novca za prevoz životinje. Ostavio je svog četvoronožnog prijatelja i odleteo. Pas je ostao u glavnoj zgradi aerodroma da ga čeka iako, kasnije se ispostavilo, gazda i nije imao nameru da dođe po njega.

A onda su na scenu stupili dobri ljudi koji su ovu priču postavili na brojne društvene mreže. Pojavili su se i volonteri skloništa „Ostrvo nade”. I dok su oni tražili gazdu, dobri ljudi su hranili i pojili kamčatskog Hačiku, koji je tokom nedelju dana postao ljubimac radnika aerodroma ali i putnika koji su prolazili aerodromskim prostorijama.

Volonteri su gazdu našli, i to u Moskvi, ali je on odbio da uzme svog psa. Jednostavno, odrekao ga se. Ali, nisu ga se odrekli drugi ljudi. Mnogi su se javili sa željom da ga udome, ali je kamčatski Hačiku već prvog dana svog nesrećnog života u „aerodromskom azilu” upoznao jednog od tamošnjih radnika obezbeđenja i sprijateljio se sa njim.

I dok su volonteri tragali za novim domom i prikupljali pare za prevoz kamčatskog Hačiku, on je među putnicima koji su izlazili iz aviona i ulazili u zgradu aerodroma uporno tragao za svojim gazdom. U međuvremenu, iz Irkutska su se javili da su spremni da ga prihvate, čak su prikupili i novac za prevoz ali... sudbina je, izgleda, htela da radnik obezbeđenja i lepi vučjak ubuduće dele zajednički život.

Pare koje su u Irkutsku prikupljene za nesrećnog psa delom će njemu i pripasti kako bi novi vlasnik imao hranu za njega i sve što je psu potrebno.

„Ostatak para takođe će stići tamo gde su najpotrebnije – u Irkutsk, u skloništa za ostavljene životinje”, rekla je za RIA Novosti Marina Nikolenko, volonter iz „Ostrva nade”.

Tako je jedna nesrećna priča dobila srećan epilog i podsetila mnoge ljubitelje životinja na japanskog psa, akito inu rase, kojem je japanski narod zbog bezgranične vernosti prema gospodaru podigao i spomenik. Upravo je prošle godine obeleženo osam decenija od smrti psa koji je u Zemlji izlazećeg sunca simbol vernosti i predanosti. Svake godine Japanci Hačiku odaju počast. Prirede ceremoniju, uz prisustvo budističkog sveštenika, koju održavaju oko spomenika Hačiku u centru Tokija. Spomenik je, inače, podignut još za života Hačika 1934. i njegovom postavljanju prisustvovao je Hačiko lično. Godinu dana kasnije on je uginuo, a tokom Drugog svetskog rata spomenik je uništen da bi kasnije bio obnovljen. Danas je spomenik Hačiku jedno od najpoznatijih mesta u Tokiju. I jedan od perona nosi naziv Hačiko. Holivud se, naravno, pobrinuo da ga ovekoveči i na filmu u kojem je ulogu Hačikovog gazde koji se nije vratio kući, profesora Tokijskog univerziteta koji je preminuo od infarkta, tumačio Ričard Gir.