Fudbalski evroskeptici

Pre će Srbija postati član EU, nego što će se naši fudbaleri plasirati na Evropsko prvenstvo. Da li je moguće da smo takvi fudbalski evroskeptici ili smo samo evrodunsteri?

Moguće je da ćemo pre do Meseca. Možda u Srbiji otkriju lek za sidu ili pronađu naftu? Sve je to izglednije, nego da „orlovi” konačno zaigraju na Prvenstvu Evrope.

Poslednji put, igrali smo kad je Novak Đoković imao 13 godina, a Sloba je još bio na vlasti. Ko je tad imao kompjuter, ličio je na robota. Ko je imao mobilni, bio je hadžija.

Džabe smo putovali na taj „Evro 2000” u Belgiji i Holandiji. Piksi, Peđa Mijatović, Drulović i Savo Milošević sad izgledaju na tim fotografijama kao dečaci. Igrači su bili savršeni, ali je tim bio nikakav. Tako smo i prošli.

Propustili smo od tada tri prvenstva. Sad i četvrto na koje ne ide samo onaj ko isključivo to ne želi. Zašto to ne žele naši igrači?

Da li oni igranje za reprezentaciju smatraju izgubljenim vremenom, što ne znači da su čitali Prusta? Vaspitavani od roditelja, menadžera i investicionih fondova, da se prodaju u fudbalsko roblje još kao deca, oni se možda podsvesno svete zemlji koja ih se odrekla.

Ili je stvar daleko banalnija. Verovatno žele da provedu dugo toplo leto sa Šavijama, Ajfonkama i ostalim silikonskim starletama. Nisu valjda ludi da ginu za otadžbinu, šutirajući loptu.

Možda su pametniji od nas, koji tako žalimo što nemamo zbog koga da se nerviramo. Shvataju li da se ne isplati biti deo globalnog šou biznisa koji u doba konstantnih pretnji terorističkim napadima, prerasta u potencijalni svetski rat?

Ako se to još dogodi u direktnom prenosu, prisustvovaćemo apokaliptičkom kraju globalnog rijalitija. Čak su i engleski navijači u Marseju, svesni istorijskog trenutka, izazvali opštu tuču, ulazeći iz krčme u krčmu, zapitkujući:

– Ima li ovde nekoga iz ID?

Englezi su dobili batine od mahom tamnoputog lokalnog stanovništva. Ali, stižu i Rusi. Večeras igraju sa Englezima. Možda i Rusi krenu u antiterorističku inspekciju?

Javlja mi se da će nad Prvenstvom Evrope, više nego ikada ranije, lebdeti tmurni oblaci geopolitike. I zar da takva globalna predstava protekne bez nas? Za koga da navijam?

Nemci imaju najjači tim. Englezi imaju Džejmija Vardija, heroja Lestera, koji je postao najpoznatija muška Pepeljuga svetskog sporta. Rusi su pravoslavna braća sa očajnim timom, a Francuzi su domaćini sa odličnim timom.

Među Italijanima nema Andrea Pirla i zbog toga ih bojkotujem. Portugal ima Kristijana Ronalda ali i on za reprezentaciju dribla kao da je bangav. Valjda pamti kako su ga, kao klinca, prodali Mančester junajtedu, što može biti dokaz da je moja teorija o petokolonaškoj igri naših fudbalera ipak ispravna.

Ni Holanđana nema, izbacio ih Island. Svet se menja, fudbal se menja, samo mi ostajemo isti. Nigde nas nema.