Grupna terapija

Evo šta je pošteni srpski parlamentarac dočekao: da mu ubuduće sastavni deo skupštinskog pribora bude i bočica za urinokulturu. Da zaživi inicijativa Demokratske stranke Srbije da se oni, narodni tribuni, sporadično podvrgavaju testovima na prisustvo opijata u krvi. Da mu se više ne veruje na reč. Da poslanički imunitet više ne podrazumeva - apriori neporočan.
Strašno. Pa zar smo se za to borili?! Zar demokratija ište takvu žrtvu kakva je nesputana poslanička radoznalost i kreativnost?! Znači li to da će danas-sutra nekome pasti na pamet da od poslanika ište da prolaze i kroz ponižavajuće psihološke procene, testove inteligencije, krivične provere... Kroz svakojake stereotipne glavolomke, primerene ponašanju zdravorazumnog čoveka?

Šalu na stranu, biće veoma zanimljivo, prihvati li se predlog DSS-a. Možda konačno dobijemo odgovore zbog čega je toliko zakona i skupštinskih odluka izgledalo kao da su doneti u magnovenju. Možda će biti kudikamo jasnije zbog čega sednice ponekad liče na grupne terapije, iliti putujuće pozorište. Možda nam biohemija rastumači zbog čega je međusobno ophođenje narodnih predstavnika takvo kakvo je. Možda se pokaže da su enormni poslanički prihodi mizerni spram rashoda...

U svakom slučaju, gde ima dima, trebalo bi da ima i nešto vatre. Nije ova inicijativa iznebuha, u parlamentima nekih razvijenijih zemalja odavno je uobičajena. Pokazala se čak i svrsishodnom. Rezultati, barem što se tih zemalja tiče, nisu nimalo pohvalni, što opet ne mora ništa da znači. Srpski poslanik je često mimo sveta...

Ostaje, što se naše nafake tiče, nerešeno pitanje modaliteta testiranja, odnosno ono večito "javno ili tajno", toliko svojstveno parlamentu. Bude li javno, nije najsrećnije rešenje. Međutim, bude li pak tajno, biće javnije nego li da je zaista javno. Tačnije, malo šta je u političkom životu dosad ostajalo u okvirima pristojnog i primerenog i sa malo čime se nije trgovalo i potkusurivalo.

Bojim se da bi i u ovom slučaju eventualne skupštinske tajne, ovog tipa, lako nalazile put do "druge" strane, koja bi to znala valjano da unovči. Ne zarad višeg interesa, sigurno.

Sve u svemu, sačekajmo da ove letnje ferije minu i da se poslanici vrate u klupe, pa da vidimo šta će od svega pomenutog biti:

lov na veštice ili nasušna potreba za uvođenjem reda u sve sfere našega društva?!

Ako ništa drugo, još jedan valjani razlog za nedostatak kvoruma. Šta činiti ukoliko deputati više poslaničkih grupa budu davali krv i mokraću na analizu, u isto vreme? Povreda poslovnika, ili naprotiv...