Autoritarni nered

Autoritarnost se kod nas tradicionalno povezuje sa „radom, redom i disciplinom”. Autoritarni poredak je nekada počivao na krutom moralnom sistemu i na razvijenoj filozofskoj teoriji koja je tražila čak i status nauke. Ukratko, autoritarnost je bila usko povezana sa sistemom pravila i služila je tome da se taj red održi. Ta autoritarnost odavno više ne postoji. Da je umesto reda došlo vreme nereda, ozvaničili smo i ratovima tokom devedesetih.

U međuvremenu, međutim, postali ni demokratsko ni tolerantno društvo. Autoritarnost je još uvek tu, iako su i kruti moral i zvanična ideologija nestali. U poslednje vreme, vlast se u Srbiji koncentrisala oko jedne ličnosti koja zauzima autoritarni centar. To je svojevremeno postalo očigledno i kroz praksu brecanja na ministre u toku sednice vlade („Tišina tamo”), lomljenje kvaka posle sastanaka, ocene da je ovo ili ono „najveća glupost”. Prošli izbori su ovu autoritarnu kulturu dodatno oblikovali doslednim tretiranjem celokupne opozicije kao „mrzitelja” predsednika vlade, što je bila druga strana stava da se idealna vlada može kritikovati samo iz iracionalnih razloga.

Spolja gladac, iznutra se, po autoritarnom pravilu, pokazuje kao jadac. Slučaj „Savamala” je za to dobra ilustracija. Autoritarnost bi trebalo da je potpuno alergična na to da neko mimo njene dozvole i volje bilo šta radi, a kamoli da noću poruši celu ulicu u centru Beograda. Međutim, umesto da sve svoje snage usmeri na uspostavljanje reda, kod nas se vlast najpre pravila luda („ništa se nije dogodilo, niko nije ništa prijavio”), a onda je počela da aktivno napada, ne one koji su rušili, već one koji su ukazivali na nelegalno rušenje. Umesto da stane na stranu reda, autoritarnost je zaštitila nered.

Već godinama se trudim da objasnim da je ovaj obrt glavna karakteristika savremenog doba i da je to suština novog – neoliberalnog – poretka. U njemu nije problem to što je stari autoritarni poredak nestao, nego što ga je zamenio poredak koji je zadržao autoritarnost, ali ju je sada stavio u službu nereda. Ovaj nered samo se lažno prikazuje kao liberalizam, a zapravo predstavlja njegovu novu, lošiju verziju, iz koje je izbačen svaki trag ranijeg reda. Nisu vodeće zemlje EU, Norveška ili Švajcarska uspešnije od nas zato što u njima ima više slobode – mi smo u stvari šampioni slobode – nego zbog toga što su još uvek zadržali mnogo od starog reda.

Zbog toga se o razvijenim zemljama govori kao o zemljama pravne sigurnosti, poštovanja pravila i procedura. Evo, da se zapitamo: da li plagiranih doktorata ima više kod nas ili, recimo, u Nemačkoj? Ako ih ima više kod nas, kao što se čini, to znači da kod nas ima više slobode i tolerancije za plagiranje nego tamo. Ko u Nemačkoj može da ruši noću ulice? Po svoj prilici niko, a kod nas je to moguće. S druge strane, kod nas ne možete da se zaštitite kao manjinski akcionar ili da vam plate neki vaš proizvod preko svetskih elektronskih servisa za onlajn plaćanje. Nedostatak nekih sloboda za građane kompenzovan je većim slobodama za one koji imaju moć ili novac.

Nered se na početku uvek može pomešati s povećanjem slobode, s dečjim bolestima tranzicije, s početničkim greškama. Ali, ako on postane pravilo, njegovo nastavljanje sigurno ne donosi ništa dobro. Možda su baš red i nered pojmovi oko kojih se zaista vrti naša politika. Poslednja politička promena iz 2012. godine, koja je krenula kao pružanje šanse našem društvu da se preko demokratske smene promeni nabolje, danas se pretvorila u podizanje nivoa nereda na viši nivo.

Da li ćemo nered i dalje mešati sa slobodom, ostaje da se vidi. Kao što kaže stara narodna pesma, „tu knezovi nisu radi kavzi” sa vladajućim poretkom, jer im bogatstvo ili položaj daju mogućnost da se i u neredu snađu bolje nego u redu. Ali bi nedostatke poretka nereda mogla bolje da uvidi nekadašnja „sirotinja raja”, koja je danas čak i u Srbiji narasla do punopravnih građana koji bi mogli da preuzmu odgovornost za svoju državu.

Stara autoritarnost ili nova mogućnost da se živi u ravnopravnom društvu – to je pitanje pred građanima Srbije.

*Urednik sajta „Dvogled“