Sedi, dva!

Oto fon Bizmark (1815–1898), prvi kancelar Nemačkog carstva, govorio je: „Mislim da ne postoji građanin koji bi podneo da gleda kako se prave zakoni i kobasice.“

I stvarno, ponekad je bolje ne znati šta je ispod omota omiljenih viršli. Još je bolje ne znati šta se krije iza novog pravilnika o ocenjivanju u srednjem vaspitanju i obrazovanju u Srbiji (Sl. glasnik RS br. 82 /2015).

Možda je iz istog razloga izostala bilo kakva reakcija prosvetnih radnika već decenijama naviknutih da se strogo pridržavaju u najmanju ruku čudnih zakona, nepravilnih pravilnika, zastarelih obrazaca, nejasnih uputstava i kontroverznih preporuka resornog ministarstva.

Umorni od narečenog ili od nekog privatnog angažmana, takođe po savetu ministra, nastavnici su proteklih dana ćutke zaključili ocene i otišli da se odmore ili da beru maline.

Radi se naime o 2. stavu 17. člana pomenutog pravilnika koji kaže da je zaključna ocena brojčana i utvrđuje se na osnovu svih ocena od početka školske godine i sagledavanja razvoja, napredovanja i angažovanja učenika i prikupljenih podataka u pedagoškoj dokumentaciji nastavnika.

To praktično znači da je učeniku medicinske škole, na primer, zagarantovana dvojka iz anatomije ukoliko je imao nekoliko pozitivnih ocena u prvom, i isključivo nedovoljne ocene u drugom polugodištu. Aritmetika je neumoljiva... i nema tog kreativnog, artikulisanog i tehnološki pismenog nastavnika koji će privući pažnju jednog tinejdžera posle zimskog raspusta i privoleti ga da uči. Mali je, međutim, broj učenika kojima je učenje cilj, a ne sredstvo.

Dovoljno je da đak kopira tekst spornog člana Pravilnika, uzme kalkulator u ruke, upre prst u rubriku, slavodobitno pogleda u oči predmetnog nastavnika i – izdejstvuje dvojku.

Dobrim učenicima i njihovim roditeljima odn. starateljima koji redovno dolaze na roditeljske sastanke ovaj pravilnik nije doneo gotovo ništa. Oni već imaju kontinuitet u radu.

Problem je, međutim, u tome što on podstiče slabije učenike na još veći nerad (ukoliko je komparacija ove imenice uopšte moguća), pasivnost, pa i bahatost...

Hiperinflacija fakulteta, viših škola i akademija koji se završavaju preko noći donela je nešto (ne)očekivano: u Srbiji je trenutno teže završiti srednju školu nego steći visoku školsku spremu u pojedinim visokoobrazovnim ustanovama. Na taj način je ona postala stvarna prepreka mnogim budućim fiktivnim akademcima, čisto gubljenje vremena i energije na njihovom putu munjevitog uspona i zavidne karijere.

Do juče su učenici morali da savladaju sve module (čitaj: nastavne teme) i na taj način da zarade prelaznu ocenu. Od juče više ništa nije isto; pogotovo za nastavnike u srednjim školama koji bi odista voleli da ne znaju kako je nastao jedan ovakav pravilnik.

*Dipl. filolog