Nezamenljiva Dana

„Vikipedija” je zatajila. Pored imena Danice Drašković piše da je diplomirani pravnik, antikomunista, borac za uvođenje višepartijskog sistema u Srbiji, humanista, novinar, pisac. Ali,  izostavljeno je i da je naftni stručnjak.

Kako inače objasniti da je Draškovićeva pre dva dana na predlog Republike Srbije, šestu godinu zaredom, imenovana za jednog od tri člana Odbora direktora NIS-a.

Pored nje tu su još Nikola Martinović, kadar SPS-a, ekonomista koji je godinama radio u ovoj naftnoj kompaniji na vrlo odgovornim funkcijama, i Goran Knežević, sadašnji savetnik direktora NIS-a, a bivši ministar poljoprivrede iz SNS-a.

Draškovićeva je 2013. godine nakratko, pošto joj je istekao mandat, prestala da bude član Upravnog odbora NIS-a, da bi se opet vratila godinu kasnije s zvanjem člana odbora direktora, gde je kao predstavnik države i danas.

Iako javnost svih ovih godina zanima kako je srpska vlada došla na ideju da interese države kao manjinskog akcionara u Odboru direktora NIS-a zastupa baš penzionerka Danica Drašković, odgovora i dalje nema. Na jučerašnju našu čestitku na ponovnom izboru u članstvo i pitanje kako objašnjava što svaka vlada od 2009. do danas bira baš nju, kao i koji je tačno njen doprinos razvoju srpskog dela NIS-a, Draškovićeva je uz odgovor uputila i pretnju „Politici”: „Očekujem da moj odgovor objavite u celini da to ne bih tražila preko suda.”

Istovremeno poručuje da su nam pitanja „maliciozna i čudna” i dodaje „da se u Srbiji svakodnevno biraju razni ljudi na sve moguće funkcije i u hiljade upravnih odbora, pa se ne bavite ni s jednim od njih, samo vam smeta moje članstvo u Upravnom odboru NIS-a, što se vidi po vrsti i tonu pitanja”.

– Naravno da sam birana zbog doprinosa za srpski deo NIS-a koji se sastoji u očuvanja uticaja vlade na strategiju razvoja kompanije i na poštovanje odredaba ugovora o prodaji kompanije koje štite interese naše države – tvrdi Draškovićeva.

Iako bi javnost Srbije, budući da Draškovićeva zastupa interese srpskih akcionara, a po odluci vlade, trebalo da zna koliko je plaćena za taj posao, jer se spekuliše o naknadi od oko 5.000 evra mesečno, umesto odgovora ona kaže: „Naknada koju dobijam nije iz budžeta Srbije i ne bi trebalo da vas zanima njena visina.”

Da je plaća srpska vlada ona bi po zakonu donetom 2012. imala naknadu za članstvo ne veću od prosečne zarade u Srbiji koja je u maju 2016. iznosila 43.951 dinar – neto.

Čini se da su oni koji plaćaju Danicu Drašković prepoznali da njen rad mesečno u NIS-u vredi mnogo više od ovih 357 evra. Koliko tačno, ne zna se. Izgleda da je u tu sumu uračunato i prećutkivanje ovog odgovora, jer zašto bi to bila tajna.

Ipak, treba verovati da u vladi sede obavešteni ljudi koji su ispravno procenili značaj angažovanja 71-godišnje penzionerke u zaštiti interesa srpskih akcionara. Sve drugo bilo bi cinično prema onih 39 odsto mladih od ukupno oko 750.000 nezaposlenih – koji čekaju priliku za bilo kakav posao.