Joldaš, bre

Ako je Zukorlić „šamar srpskoj nauci i obrazovanju” (Dušan Teodorović, „Politika”, 1. jul), šta je onda pesnica? Da li su, zbog tog šamara, srpska nauka i obrazovanje u nokdaunu? Bez obzira na to da li će posle efendijinog šamara doći joldaševa (joldaš = saputnik, drug) pesnica, odgovor na postavljeno pitanje odavno znamo – jesu!

Ko je najodgovorniji za takvo stanje u nauci i obrazovanju? Iako se o ovome može raspravljati, sporiti i mogu se iznositi mnogi argumenti, nesumnjivu odgovornost snose tri ustanove: 1) Ministarstvo prosvete (time i vlade Srbije, ova i sve ranije), 2) Univerzitet u Beogradu i 3) SANU.

Skupštinski Odbor za obrazovanje i nauku, na čijem čelu je efendija Zukorlić, iako zakonodavna institucija, od znatno manjeg je značaja i uticaja od tri pomenute. To znam iz sopstvenog iskustva jer sam na toj funkciji bio kratko 2004. godine, ali dovoljno da spoznam njegovu minornu ulogu. Time ne pravdam Zukorlićevo imenovanje jer sam duboko ubeđen da kao poslanik ima pravo da bude njegov član, ali zbog svoje verske funkcije ne bi smeo da bude na njegovom čelu. Problem srpske nauke i obrazovanja nije u Zukorliću i u skupštinskom odboru, on je znatno dublji.

Saglasan sam sa svim što je uverljivo napisao akademik Teodorović, ali mi se čini da je neke probleme svesno prećutao. Zadržaću se samo na dva slučaja, oba u neposrednoj vezi sa Zukorlićevim šamarom.

Prvi: obrazovanje. „Univerzitet u Novom Pazaru otvorio je i departmane u Nišu, Pančevu, Subotici i Beogradu. Svakako da je svojevrstan bezobrazluk otvaranje nekakvog ’fakulteta’, koji isključivo služi za izdavanje diploma, svega nekoliko stotina metara udaljenog od rektorata najvećeg srpskog univerziteta.” Ali efendija nije mogao da otvori „fakultete”, sa ili bez akreditacije, a da nije dobio odobrenje države. Dakle, nije efendija odgovoran – već država! Bio sam član Republičkog saveta za razvoj univerzitetskog obrazovanja, kojim je započeto davanje akreditacije privatnim „fakultetima”. Zabrinjavajući je podatak da su za otvaranje takvih „fakulteta” glasali, uvek i prvi, ministar prosvete i rektor Univerziteta u Beogradu. U dvadesetočlanom savetu samo smo pokojni Mile Savić i ja bili uzdržani ili protiv. Od tada do danas efendija Zukorlić nije odlučivao o obrazovanju, a ono je neprekidno padalo sežući do najnižeg stepena. Stoga efendija nije ni najmanje kriv, bez obzira na njegove neodmerene hvale, te bi krivca trebalo tražiti u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti i dvema najvišim prosvetnim i naučnim ustanovama Srbije! Među nama ima mnogo lošijih imama od efendije!

Kako je moguće da su ti „fakulteti” izdali toliko sumnjivih diploma, a da Ministarstvo prosvete i druge nadležne institucije nisu ni prstom mrdnuli da ih spreče u nezakonitaoj radnji? Ko je kriv za to: efendija ili država? Ne branim efendiju, već optužujem državu koja je zgazila obrazovanje kao da je ono njen najveći i nepresušni neprijatelj.

Drugi: nauka. Za razvoj nauke veliku odgovornost snose Univerzitet u Beogradu i SANU. Pitam tim povodom akademika Teodorovića kako je moguće da neko postane visoki zvaničnik jedne naše veoma ugledne naučne ustanove s jednom objavljenom monografijom? Ili, kako je moguće da je direktor jednog važnog instituta u Srbiji – prepisivač? O tome je javnost obaveštena, prema tome i akademik Teodorović, te se opravdano pitam kako je moglo tako nešto da promakne njegovom pažljivom zapažanju? Zar i to nije šamar srpskoj nauci, nalik Zukorlićevom? Zukorlića je izabrala Skupština Srbije za predsednika Odbora za obrazovanje i nauku, te je nju trebalo prozvati, a ne efendiju – on je Alahov i njen sluga!

Gospodo, profesori univerziteta, akademici, pođimo od sebe. Da li je Univerzitet u Beogradu ono što je bio? Da li je SANU ono što je bila Srpcka kraljevska akademija? Da li smo mi, profesori univerziteta i akademici, ono što smo bili? Ako nismo, a to je očigledno, da li imamo pravo da drugima upućujemo prekore pre nego što se suočimo sa sopstvenim slabostima?

Srpska intelektualna elito, ako te još ima, ne krivi efendiju i budućeg joldaša za urušeno obrazovanje i nauku. Krivac je u nama!

Zato je danas naš starešina efendija, sutra će biti neki drugi joldaš.

Profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu