Evroflegmatizam

Nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer, u jučerašnjem autorskom tekstu za „Politiku“, izrazio je duboko žaljenje i razočaranje ponašanjem britanskih glasača koji su odlučili da napuste Evropsku uniju. Štajnmajer priznaje da je EU u krizi i, uprkos ovim pesimističkim tonovima, ukazuje da još nije sve izgubljeno.

„Evropa izvozi stabilnost i bezbednost, na primer na zapadni Balkan, gde je vera u Evropu i želja za približavanjem neokrnjena“, poručuje optimistički nemački šef diplomatije. Doduše, ne objašnjava kako to Evropa može nešto da izvozi samoj sebi, ako se složimo da je Balkan na evropskom kontinentu, a da su pet balkanskih država i članice EU.

Njegova poruka je jasna i ona je duboko pragmatična: Evropa planira još dugo da izvozi i uvozi na našem području. Ma šta građani Srbije o tome mislili u svojim romantičarskim zanosima, bilo da su oni u sve većem broju evroskeptični bilo, sa druge strane, i dalje tvrdokorno evrofanatični.

Ali Vlada Srbije krenula je trećim putem – evroflegmatizma. Ovaj stav oličen je u reakciji Aleksandra Vučića, koji nije delovao nimalo zbunjeno kada, poslednjeg dana juna, šefovi EU nisu odobrili otvaranje poglavlja sa našom zemljom. „Ako hoće – hoće, ako neće – neće“, sažeo je u jednoj rečenici mandatar svoju evropsku politiku.

S obzirom na to da Vučić i njegovi najbliži saradnici, u ovom ili onom obliku, sve češće ponavljaju ovu formulu, može se zaključiti da ona u sebi pomiruje nekoliko najvažnijih polova srpske politike.

Ali, pre svega, ona je prihvatljiva za građane Srbije, jer je udaljena od svih oblika ekstrema – od onih koji bi lako žrtvovali nacionalne interese zarad evrointegracija, kao i od onih drugih koji bi odmah zahtevali referendumsko glasanje o članstvu u uniji, kao da je Srbija Velika Britanija.

Stavovi da naše evropske integracije često ne zavise od nas, takođe se sve češće čuju u javnosti. Potcenjivačka objašnjenja da nas navodno blokira Hrvatska, koja u EU ima uticaja koliko i Letonija, odlučno je prekinula kancelarka Angela Merkel.

Dovikujući, nedavno na radnoj večeri pariskog samita lidera zapadnog Balkana i EU, preko stola hrvatskom šefu diplomatije Miru Kovaču da pregovori sa Srbijom ima da počnu 19. jula i ni minut kasnije, jasno je pokazala šta misli o njegovim nedavnim izjavama kako nas Zagreb blokira – za naše dobro.

Očito Merkelova ne misli da je to i za dobro Evrope. Jer, ovakvo ponašanje u vrhu srpske države pojačava osećaj ravnodušnosti prema Evropi, a to je virus koji može dopreti i do samog Brisela, u obliku jačem od kijavice. Do sada je Evropa mogla da upozna evrofanatičnu ili evroskeptičnu Srbiju. I nije bila impresionirana. Možda će više poštovati flegmatičnu Srbiju.