Euro(ne)fer

Evropski proizvođači čelika nisu imali problema sa konkurencijom iz Srbije dok je Železara bila u državnom vlasništvu. Čim su stigli Kinezi, „Eurofer” se požalio Evropskoj komisiji (EK) da smo čelik izvozili ispod cene.

Nema ova istraga mnogo veze sa nama, već sa činjenicom da su Kinezi stavili nogu u vrata Evrope. Ko još može da poveruje da Smederevo, koje je u najbolje vreme proizvodilo dva miliona tona čelika godišnje, ozbiljno ugrožava konkurenciju iz EU, čija je godišnja proizvodnja čak 100 puta veća?

Zašto se Evropa nije plašila srpske, ali se i te kako plaši kineske čeličane? Prevelika ponuda jeftinog kineskog čelika ugasila je na hiljade radnih mesta širom Evrope. Nakon povlačenja indijskog vlasnika, drama u britanskom „Tata stilu” još nije okončana.

Pod znakom pitanja je 15.000 radnih mesta. Prethodno je tokom prošle godine u britanskoj industriji čelika podeljeno više od 4.000 otkaza. Španska „Selsa grupa” već sedam godina beleži gubitke.

Zajednički uzrok svih njihovih nevolja je Kina, koja u igri velikih brojki – dobija. Ceo svet ukupno godišnje proizvede 1,6 milijardi tona čelika. Polovina te količine lije se u Kini, čiji izvoz je u poslednjih nekoliko godina udvostručen. Problemi čeličana širom Evrope rasli su paralelno sa rastom kineskog izvoza.

Uoči 18. aprila, spekulisalo se da li ćemo dobiti zeleno svetlo za potpisivanje ugovora sa „Hestilom”. „Politika” je tada pisala da formalno ne postoji način da EU spreči potpisivanje ugovora između dve kompanije koje, pritom, nisu članice EU i da će nadzor iz Brisela početi tek kad Kinezi dođu.

Formalno, Brisel ima mehanizme da „Hestilu” u Srbiji oteža posao i to tako što će proveravati da li se preko Smedereva u Evropu izvozi jeftin kineski čelik, kao i da li je državna pomoć koju je srpska čeličana dobijala u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

Pokretanjem istrage o dampingu, Brisel je praktično poručio Beogradu da će koristiti sve formalne mehanizme da odmogne Kinezima u Smederevu ne bi li pomogao sopstvenoj čeličnoj industriji.

Pitanje je samo da li će Brisel biti isto tako principijelan ako „Hestil” preuzme „Tata stil”? Jer, u ovom slučaju, kako smo videli, za nas i Britaniju nisu važili isti aršini. Ana Soubri, državna sekretarka za biznis, priznala je da je indirektne državne pomoći „Tata stilu” bilo i da im je vlada izašla u susret i kada je reč o ceni struje i damping tarifama.

 I kako da za osam godina EK, koju sada interesuje i indirektna državna pomoć Železari, nikad javno nije postavilo pitanje koliko para je iz srpskog budžeta dobio „Fijat”? I po kojim damping uslovima je za ovu evropsku kompaniju od Kragujevca napravljen poreski raj?