Vraćaju se crne i žute lubenice

„E ovakve su lubenice bile kada sam ja bio mlad”, kaže jedna mušterija dok degustira komadić žute lubenice u hipermarketu.

– Nekada dok sam bio dete samo je i postojao žuti bostan. Bila ga je puna svaka njiva u Vojvodini. Posle rata, onog Drugog svetskog, polako je nestao sa trpeza, ali se evo na moju radost ponovo pojavio – kaže vremešni sugrađanin.

Žuti ali i takozvani crni bostan ponovo mogu da se nađu na pijačnim tezgama i u supermarketima i među kupcima su pravi hit.

– Reč je o starim, gotovo zaboravljenim sortama koje su se uzgajale na ovim prostorima, najviše na Mediteranu. Crna lubenica nije crna u pravom smislu reči, već ima tamnozelenu boju kore i tako se zove da bi je od one šarene razlikovali potrošači. Ona je, što bi rekli stari ljudi, prava lubenica. Seje se iz semena, ima izuzetno tanku koru, sitne i malobrojne semenke, a slatko srce joj obuhvata oko 80 odsto ploda – objašnjava Milorad Vasiljević, direktor sektora voća i povrća u „Merkatoru”.

U prethodnih nekoliko decenija primat nad crnom lubenicom imala je takozvana šarena ili kako je proizvođači drugačije zovu „kraljica slasti”.

– Ona je vrlo otporna na vremenske uslove i bolesti. Lako se uzgaja, ima deblju koru, daje veći prinos i proizvođači su je dobro prihvatili. Ali prvo u svetu, a sada i kod nas, mušterije su počele da traže nešto novo, drugačije. Žele lubenice egzotičnog izgleda, poput ove žute, koju mogu da koriste za dekoraciju, ali i tragaju za sortama koje su nekada davno bile dominantne. Prateći te želje, mi smo, u dogovoru sa našim proizvođačima iz Platičeva kod Šapca i okoline Beograda, odlučili da krenemo u proizvodnju žute i crne lubenice. I evo ispostavilo se da je to dobar potez – napominje Vasiljević.

Žuta lubenica je kao i crna izuzetno slatka, ima tanku koru, malo semena i nije mnogo skuplja od šarene.

– „Kraljica slasti” košta 30 dinara po kilogramu, dok je crna lubenica 35, a žuta 50 dinara. Domaća žuta lubenica je tri do četiri puta jeftinija u našim prodavnicama u odnosu na evropsko tržište. Ako se uzme u obzir da je kod žute i crne tanja kora, a i da  veliki broj porodica nema potrebe za kupovinom velikih lubenica, onda se njihova proizvodnja isplati – kaže Vasiljević.

Osim lubenica u bojama, na tržištu su se pojavio i „mini bostan”. Njegova težina je oko kilograma, seme mu je sitno, a i poprilično je sladak. Njegova cena je oko 70 dinara po kilogramu.

Kod nas na tržištu još nema „kockastog” bostana kao što je to postalo uobičajeno u Japanu, ali ni to nije problem uzgojiti. Možda učinimo nešto i na tom planu jer su se Japanci na ovaj korak odlučili zbog boljeg i efikasnijeg transporta.

Žutih lubenica ima i na prestoničkim pijacama, ali nešto manje.

– Mušterije još s podozrenjem gledaju na žute lubenice, kupuju ih manje nego ove obične šarene, ali kada ih probaju vraćaju se po još. Na početku sezone mi se dešavalo da pola količine žutog bostana ne prodam, a sada nemam tih problema. Ode sve što izložim – kaže čika Marko sa Palilulske pijace.

„Žuto-crno lubeničarski dvojac”, kako kaže Zoran Đurin, proizvođač lubenica, dinja, voća i povrća iz Banatskog Brestovca, nije ništa novo.

– Te lubenice gajio je i moj deda. Njihovo seme se nažalost u poslednjih nekoliko decenija izgubilo sa naših prostora i retko ko se usuđivao da ih gaji. U prethodne dve godine, žuta i crna lubenica vraćaju se na velika vrata. Seme se uglavnom uvozi iz Mađarske – kaže Đurin.