Dr tezga

Najveći broj sertifikata, potvrde koja je lekarima potrebna ako nameravaju da rade u inostranstvu, ako je verovati direktoru Lekarske komore Srbije, ove godine je izdat onima koji će u tuđini ljude lečiti tokom svog godišnjeg odmora ili vikenda, a neće se trajno iseliti iz zemlje i pridružiti „odlivu belih mantila”.

Teško je odlučiti da li bi trebalo da se radujemo ili žalimo zbog ovog „otkrića”. Dakle, lekari ne odlaze zauvek, već samo da „odrade tezgu” u Bosni ili Crnoj Gori, pa, onda evo njih u ponedeljak ili početkom septembra, nazad u naše zdravstvo.

Ne zna čovek da li da se sažali nad sudbinom lekara, koji će vreme planirano za odmor i regeneraciju, umesto na plaži provesti u ordinaciji ili operacionoj sali, jer ga je to naterala mala plata. Ili, da se sažali nad svima nama kad im padnemo u ruke tako izmoždenima i nenaspavanima, kad se vrate u „bazu”.

Opšti hirurzi, neurolozi, anesteziolozi svakog petka kreću put Republike Srpske, beogradski neurohirurzi rado su viđeni tokom cele godine, a naročito leti u Podgorici i Herceg Novom, a karavan lekara šeta privatnim ordinacijama od Novog Pazara do Valjeva. Oni koji tezgare po privatnim ordinacijama u beogradskom ataru, to najčešće rade za 1.500 do 1.700 dinara po pregledu, a ima i onih koji dobiju jednu „crvenu”. Pristaju i ćute. Kao Rumuni koji su pre ulaska u EU u Srbiji bili glavni nadničari. Nažalost, lekari se već dugo u rodnoj Srbiji osećaju kao nadničari. Kada završe fakultet i odrade obavezni državni staž, za šta im je potrebno najmanje šest i po godina – za njih nema posla. Kada se i zaposle, rade za male plate, a prekovremene sate na napornim dežurstvima u bolnicama, država ne može da im plati, vadeći se da je to protivzakonito.

Zato je među 1.354 lekara, koliko ih je tačno zatražilo sertifikat od Lekarske komore od početka prošle do avgusta ove godine, da se ne zavaravamo, mnogo onih koji su spakovali kofere i otišli trajno da rade u nekoj od zemalja Evropske unije, Emiratima, Americi, Australiji... I to sa čvrstom namerom da se više nikada ne vrate u srpsko zdravstvo. Jer, ne žele da doveka dežuraju umesto svih onih profesora, direktora, načelnika i partijskih lekara, koji su ove obaveze oslobođeni ili da leti kad se svi odmaraju, prihvataju „tezge”.

Kako bi najzad došli do statistike o broju lekara koji iz Srbije trajno odlaze u beli svet, odnedavno u Lekarskoj komori, od lekara traže da navedu i razlog zašto im je potrebno izdavanje sertifikata. Doktori već poručuju da je to njihova stvar i da će takav podatak uskratiti komori. Zvaće, kažu, i Rodoljuba Šabića, da nadležnima objasni da li tako nešto iko ima pravo da ih pita!