Analiza krvi – važan parametar za dobro određivanje terapije

Laboratorijske analize krvi neophodne su za postavljanje dobre dijagnoze i odgovarajuće lečenje pacijenta. Lekari ističu da je to dobar parametar zdravlja i za ljude koji misle da su zdravi, pa je važno da svaka osoba jednom u šest meseci proveri krvnu sliku i uradi druge analize krvi jer je to važno i zbog ranog otkrivanja nekih bolesti.

Da bi rezultati krvi bili verodostojni, važno je da osoba pre davanja ove dragocene tečnosti na analizu ništa ne jede 12 sati pre nego što ode u laboratoriju, ali i da izbegava težak fizički napor.

Pukovnik profesor dr Slobodan Marjanović, internista-hematolog Klinike za hematologiju Vojnomedicinske akademije, objašnjava da kompletna krvna slika i leukocitna formula, uz neke dopunske analize predstavlja veoma važan deo ispitivanja bolesnika i doprinosi postavljanju prave i korektne dijagnoze. Mnoge hematološke i druge bolesti mogu da se manifestuju i kroz promene u rezultatima analize krvi i da upute iskusne lekare na moguću dijagnozu.

– Postoje pojedinačne promene u krvnoj slici, vezane za crvenu i belu lozu ili krvne pločice. Obavezan je uvid u leukocitnu formulu iz koje se može videti bliže da li postoji sumnja na neka oboljenja, kao što su razne infekcije, hematološke i druge maligne bolesti, reumatološka oboljenja... Na lošu krvnu sliku utiču razna stanja u organizmu i ona je često putokaz, uz ostale nalaze, ka postavljanju dijagnoze – ističe dr Marjanović.

Pacijenti koji imaju promene u krvnoj slici, odnosno kod kojih postoji odstupanje od referentnih vrednosti, najčešće se žale na tegobe vezane za malokrvnost, infekcije i pojavu modrica na koži, uz niz mogućih drugih tegoba vezanih za osnovno oboljenje. Zbog toga je potrebno da čovek, s vremena na vreme, a posebno ako ima neke tegobe, uradi analizu krvne slike.

– Nakon postavljena dijagnoze osobi može da se odredi prava terapija. U slučaju pojave anemije s nedostatkom gvožđa ili pojave povišenog nivoa gvožđa u serumu, potrebno je obratiti se hematologu, posebno ako je reč o starijem životnom dobu. Ukoliko analiza pokaže da neka osoba ima manjak belih krvnih zrnaca, posebno nekih njihovih podgrupa, što se vidi iz leukocitne formule, potreban je takođe pregled i konsultacija hematologa. Mere prevencije za dobru krvnu sliku jedino mogu da obuhvataju povremene kontrole krvi, posebno u slučaju kad pacijenti nemaju tegobe – naglašava dr Marjanović.

Hematolozi posmatraju kakav je kvalitet crvenih krvnih zrnaca, ali i hemoglobina i hematokrita, koji, ako su smanjeni, mogu da budu pokazatelji nekog oblika anemije ili krvarenja. S druge strane, povišen ili snižen broj belih krvnih zrnaca ukazuje na upalu bakterijskog ili virusnog porekla. Promene u broju leukocita mogu da ukažu na postojanje različitih bolesti i stanja. Treba znati da trombociti ili krvne pločice učestvuju u zgrušavanju krvi. Ukoliko je njihov broj smanjen to govori da osoba ima sklonost krvarenju. Takođe, povišene ili snižene vrednosti enzima jetre mogu da ukažu na mogućnost postojanja različitih bolesti i poremećaja funkcije jetre. Ipak, lekari naglašavaju da se nijedan parametar ne može posmatrati odvojeno i da se dijagnoza može postaviti na osnovu celokupnih analiza i dodatnih pregleda.