U prosveti i dalje 3.000 prekobrojnih

Prema najnovijim podacima Ministarstva prosvete, u Srbiji je u osnovnim i srednjim školama na listi tehnoloških viškova 3.244 radnika, dok je slobodno 17.539 normi. Podsetimo, na početku procesa, koji je krenuo u septembru prošle godine, Ministarstvo prosvete je objavilo da su na listi tehnoloških viškova 5.122 zaposlena, a da je slobodno 12.786 radnih mesta.

I upravo u izrazima „norma” i „slobodno radno mesto” krije se osnovni problem broja zaposlenih u srpskom obrazovanju, a koji je počeo da raspetljava prethodni ministar prosvete dr Srđan Verbić. Različiti brojevi, koji se neobjašnjivo smanjuju ili povećavaju iz meseca u mesec, kao i različiti izrazi koje koriste predstavnici prosvetnih vlasti, sindikati i novinari, doveli su do toga da danas apsolutno niko u Srbiji ne može pouzdano da kaže koliko ima slobodnih radnih mesta u obrazovanju.

Zna se koliko ima tehnoloških viškova, ali i tu upada u oči da se broj za ovu godinu dana nije ni prepolovio. Istovremeno, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) tvrdi da je do sada bilo više od 10.000 preuzimanja radnika (tu spadaju i oni sa nepunom radnom normom i tehnološki viškovi).

– Konačno je prekjuče održan sastanak Centralne radne grupe za praćenje angažovanja zaposlenih u osnovnim i srednjim školama i mi smo u ime sindikata pitali predstavnike ministarstva zašto je još 3.300 ljudi na listi, ako ima, kako su nam prvobitno rekli, 16.977 slobodnih radnih mesta zaključno sa 30. septembrom. Danas vidim podatak na sajtu da je stanje na dan 5. oktobra – 17.598 normi, što dakle nisu samo slobodna radna mesta, već na primer obuhvata i nastavnike koji zamenjuju kolege na bolovanju, porodiljskom odsustvu, usavršavanju… I kako se taj broj promenio za samo pet dana? Iz ovih podataka na sajtu Ministarstva prosvete niko ne može da izračuna koliko je to zapravo zaposlenih, može da ih bude i 20.000 – objašnjava za „Politiku” Dobrivoje Marjanović iz USPRS-a.

Ono što je na kraju na sastanku Centralne grupe dogovoreno jeste da MP koliko danas pošalje dopis direktorima škola da anketiraju svoje zaposlene koji su na listi tehnoloških viškova sa pitanjem zašto još nisu zbrinuti i da se odgovori preko radnih grupa pri školskim upravama dostave Centralnoj radnoj grupi. On veruje da će se taj posao završiti za nedelju dana.

– Tada ćemo da vidimo koji su razlozi zašto ti ljudi i dalje nisu raspoređeni: da li direktori odbijaju nekoga da prime, da li zaposleni ne želi da bude raspoređen na određeno radno mesto ili za njega nema mesta u školama u njegovom mestu i okolini. Ne čekajući ove rezultate, Unija paralelno radi na prikupljanju podataka za slučajeve nastavnika koji su nam prijavili problem sa preuzimanjem i te nove prijave ćemo dostaviti inspekciji i ministru prosvete – kaže Marjanović.

On navodi primer jedne škole u kojoj se pouzdano zna da ima 15 slobodnih radnih mesta, a u kojoj nije primljen ni jedan radnik sa bilo koje liste. Podsećanja radi, na tzv. listi „A” nalaze se nastavnici koji su tehnološki višak, a na listi „B” zaposleni sa delom norme. Unija će pokušati da uvede i listu „C”, na kojoj bi bili ljudi koji godinama rade na određeno.

Inače, spiskove slobodnih radnih mesta (normi) i tehnoloških viškova ne prave prosvetne vlasti, već podatke dostavljaju direktori škola, a Ministarstvo prosvete ih samo objavljuje na svom sajtu i svakodnevno ažurira.

Međutim, već na početku procesa pre godinu dana, sindikati su ukazali na spregu direktora škola i načelnika školskih uprava u zbrinjavanju prosvetnih ranika. Tokom januara i februara ove godine USPRS je Ministarstvu prosvete predao nekoliko paketa prijava protiv nesavesnih direktora, a na kraju je Srđan Verbić smenio i načelnike svih 18 školskih uprava u Srbiji. Primetno je i da su se najveća pomeranja dešavala upravo na ovoj listi slobodnih radnih mesta, jer su direktori nakon toga krenuli da prijavljuju mesta kojima su manipulisali.

Sindikati takođe tvrde i da na terenu imaju veliki problem sa prosvetnom inspekcijom, koja ili ne reaguje po prijavi ili donosi „nakaradna rešenja”. Ružica Todić Brdarić iz GSPRS „Nezavisnost” je takođe navodila čak i paradoksalne situacije kada direktori škola odbiju da postupe po nalogu prosvetne inspekcije.

Dodatno svetlo na čitavu priču baca i tvrdnja Foruma beogradskih gimnazija (FBG) da u Srbiji od 1.800 škola, u čak 500 vladaju „večiti” direktori. I predsednik FBG Miodrag Sokić tvrdi da pojedini direktori odbijaju da prime radnike sa liste viškova, pravdajući svoje postupke „brigom za kvalitet rada”.

Dejan Nedić, predsednik Skupštine Društva direktora škola Srbije (DDŠS), za naš list je nekoliko puta demantovao tvrdnje sindikata o direktorima koji manipulišu podacima i radnim mestima i obećao da će DDŠS biti prvi koje će takve direktore sankcionisati, pod uslovom da su njihovi članovi.