Priznanje mimikrije

Slovenija je priznala Kosovo još pre 20 godina u Cankarjevom domu, otkrio je slovenački ambasador u Prištini Vojko Volk dok je Hašimu Tačiju čestitao priznanje države i poželeo sreću. Tači je zauzvrat zahvalio Sloveniji za podršku na putu ka nezavisnosti i dodao da će „Srbija morati s tim da se pomiri”. To je ono što u Sloveniji vole da čuju.

Istog dana TV Slovenija sprovela je anketu: „Hoće li se Srbi svetiti Slovencima za priznanje nezavisnosti Kosova?”. Polovina ispitanika na to pitanje odgovorila je potvrdno, trećina negativno, a ostale je bilo baš briga, iako je službena Ljubljana tada strepela – pošto je decenijama podržavala i trasirala državnost Kosova – da će u Srbiji platiti ceh za otcepljenje srpske južne pokrajine. Uostalom, nije li upravo Slovenija poslednjih godina Srbiji prodavala floskule o prijateljstvu niklom na sedam decenija deljenja zajedničke sudbine u istoj državi?

Slovenačka privreda jevešto koristila prednost starih veza i poznanstava u srpskoj politici (i privredi) kako bi, u konkurenciji s rivalima iz sveta, sebi izborila status povlašćenog partnera u osvajanju srpskog tržišta. Utoliko je bio veći strah od tajnog akcionog plana srpske vlade, priznaje direktor „Gorenja” Franjo Bobinac, koji odbija da otkrije detalje „kriznog nacrta” spremljenog kao „menadžerski” udarac Beogradu u slučaju da bude ugrožen 1,2 milijarde evra težak interes slovenačke privrede kojoj je Srbija glavna destinacija za oplođenje kapitala.

Slovenački direktori odaju priznanje Rupelovom umeću brzog priznanja Kosova bez uzvratnih mera iz Srbije. Nije se strahovalo od bojkota robe, „jer Srbi slovenačke marke kupuju kao svoje”, ali jeste od mogućnosti da u domovinu bude poslat slovenački ambasador Miroslav Luci ili se pod lupom nađu slovenački „poslovi veka” u otkupu raznih firmi i zemljišta.

Ispostavilo se da je očekivana „diplomatska oluja” iz Beograda ravna papirnatom tigru, a, kad su izostale i tužbe koje je srpska vlada najavljivala protiv država koje priznaju Kosovo, Rupelov akademski kolega prognozira da će se nedavno povučeni ambasador Srbije u Ljubljanu vratiti u roku od šest meseci. Znači, u septembru. Četiri dana kasnije Jeremić potvrđuje da bi (o)pozvani ambasadori mogli u septembru biti vraćeni u zemlje koje su priznale Kosovo.

Kad se sve sabere, nije čudo što je u slovenačkom parlamentu rasprava o priznanju Kosova trajala skupa koliko i odlučivanje o tome hoće li država kandidovati Maribor za organizaciju zimske univerzijade 2014, uz dopunu Zakona o ratarsko-šumarskoj komori Slovenije.

Slovenački parlament je istog dana Ljubljani zadao nov cilj – „zaštitu, odnosno pomoć Srbiji”, zato što „Srbija ne može odmah da krene u pregovore s Kosovom, jer bi ga time posredno priznala”. I eto Slovenije da posluje na Kosovu.

„U Srbiji su još od 2000. na vlasti demokrate”, podseća glas manjine od 23 odsto Slovenaca (koji se prema istraživanju Rupelovog Ministarstva spoljnih poslova protive priznanju Kosova), uz ciničnu opasku da „uz takve prijatelje, kao što smo mi Slovenci, Srbima nisu potrebni neprijatelji”.