Grlom u jagode – 40 godina dugovečnosti

Popularna televizijska serija „Grlom u jagode” reditelja Srđana Karanovića koji je sa Rajkom Grlićem potpisao i scenario za deset epizoda, jedan je od onih fenomena zbog kojih još uvek vredi verovati u to da prave vrednosti nikada ne umiru.

Snimljena u produkciji Televizije Beograd 1975. godine, emitovana od aprila do oktobra 1976, s lakoćom je osvojila tada još uvek ponositu Jugoslaviju, bivala reprizirana sijaset puta, prošla sve moguće testove vremena i nevremena, postala je i ostala zauvek mlada. Bezvremena.

 Povodom 40. godine otkako su gledaoci ispred malih ekrana prvi put upoznali mladića Branislava Živkovića zvanog Bane Bumbar i njegovu nezaboravnu družinu: Ušketa, Čombeta, Mikija Rubirozu i Gocu, Kulturni centar Beograda, od 28. do 30 oktobra, organizuje svojevrsnu trodnevnu rođendansku proslavu. Na otvaranju u petak, 28. oktobra, u 20 časova posetiocima će se predstaviti cela ekipa ovog serijala, a pre emitovanja prve dve epizode u 21 čas u Dvorani Kulturnog centra Beograda biće otvorena izložba fotografija i predstavljena knjiga „Grlom u jagode – 40 godina TV serije” koju su priredili Maja Medić i Stefan Arsenijević. Knjiga će se u izdanju KCB i Vulkana naći i na beogradskom Sajmu knjiga.

 Ovom nesvakidašnjem rođendanu pred publikom prisustvovaće autori i protagonisti: Srđan Karanović, Branko Cvejić, Gordana Marić, Predrag Miki Manojlović, Bogdan Diklić, kompozitor Zoran Simjanović, i biće to još jedna sjajna prilika za podsećanje ili tek upoznavanje razloga zbog kojih je priča o jednoj mladosti (1960–1969) i jednom vremenu postala ovako (dugo)večna.

 U čemu je njena tajna? Zašto se replike iz serije i danas citiraju? Zašto je Bane Bumbar junak i našeg vremena? Zašto i 40 godina kasnije ljudi toliko emotivno reaguju na nju?

 Na ova pitanja u uvodnom slovu knjige posvećene seriji „Grlom u jagode”, u čije je delove „Politika” imala uvid, Stefan Arsenijević nudi neke od mogućih odgovora. Kaže: „Pre svega zato što je serija iskren i autentičan portret jedne naše porodice, pa samim tim i društva. Za razliku od većine domaćih serija koje pokušavaju da liče na strane ili stvaraju idealizovanu sliku nas i naše slavne prošlosti, 'Grlom u jagode' nas prikazuje takvim kakvi zaista jesmo. I to čini istovremeno sa ljubavlju, ironijom, osećanjem gorčine, sete, promašenosti. Koristeći nostalgiju kao postupak, serija fetišizira jedno vreme i jednu generaciju, ali istovremeno je kritikuje razotkrivajući malograđanštinu i palanački mentalitet. Osećajući ove protivrečne i kompleksne emocije, kao publika instinktivno znamo da gledamo nešto istinito, nešto blizu života...”

„Kada biološki nestanemo, serija će i dalje živeti”, rekao je nanjučerašnjoj konferenciji za novinare glumac Bogdan Diklić i dodao da se svi junaci u seriji beskrajno vole. Diklić je primetio da ranije nije bilo toliko „ometača ljudske duše” kao danas, ljudi su se ranije sretali i razgovarali u direktnom kontaktu, a ne kao danas putem mobilnih telefona i interneta.

Zavirujući u sopstvena sećanja, glavni krivac za ovu četrdesetogodišnju mladost – scenarista i reditelj Srđan Karanović kaže: „Tadašnji glavni urednik Drugog programa i poznati TV novinar Bora Mirković predložio mi je da radim seriju o mladim ljudima iz Beograda. To je možda najveća porudžbina koju sam ikada dobio. Ja sam razmislio i kako sam, shodno svojim godinama, tada išao uvek grlom u jagode, pristao sam i pozvao svog druga Rajka Grlića da mi se priključi u pisanju. Žudeo sam da se kod nas pojave filmovi o mladim ljudima s asfalta. Filmovi o problemima moje generacije. Do tada su, oko 90 posto svih jugoslovenskih filmova, bili partizanski i po koja komedija...”

 U knjizi o seriji „Grlom u jagode”, u formi intervjua, našla su se i sećanja scenariste Rajka Grlića, direktora fotografije Živka Zalara, kompozitora Zorana Simjanovića. Naravno i voljenih glumaca Branka Cvejića, Gordane Marić, Bogdana Diklića. I Mikija Manojlovića koji u jednom trenutku kaže: „Upoređivati popularnost današnjih serija sa serijom 'Grlom u jagode' je neumesno. Kulturni nivo celog društva se obrušio, sakrio se u misleće ljude kojih je sve manje. Dugovečnost serije se može objasniti i potrebom bega od srpskih pornografskih televizija tokom ratova i kasnije do danas, do katastrofalnog rada čuvene RRA koja je gomilom dozvola za nacionalne frekvencije omogućila da se dno smisla tako važnog medija kao što je televizija dotakne brzo i u njemu pusti dubok koren neuništive biljke zvane primitivizam. Popularnost serije 'Grlom u jagode' ne jenjava dok ima ljudi koji prepoznaju razornost takvog duha...”