Licemerno

Aleksandar Antić, ministar energetike, pozvao je pre dva dana Nišlije da ne napuštaju sistem daljinskog grejanja, jer je ono kratkoročno, srednjoročno i dugoročno finansijski najpovoljnije.

Ukoliko neko misli da će dugoročno dobro proći što se greje na struju, prevario se. To što je sada cena električne energije u Srbiji najniža u Evropi, ne znači da će tako biti doveka, poručio je  ministar.

Nije ovo prvi put da Antić apeluje na građane da ne otkazuju „poslušnost” toplanama. Samo se čini da je pogrešio adresu. On savetuje građane, a trebalo je da posavetuje toplane da snize cenu. Tačnije, da poštuju uredbu vlade čiji je on ministar, a prema kojoj cena grejanja mora da padne kada god energenti pojeftine za pet odsto i naviše ukoliko gas i mazut poskupe za tri procenta.

Grejanje za toplane pojeftinilo je za 5,08 odsto još letos. I šta? Ništa. Toplane drže cene kao da uredbe nema. Zašto? Može im se. Imaju monopol. A sama činjenica da resorni ministar ne insistira da one primene uredbu i konačno snize cenu, jasno upućuje na njegovu prećutnu saglasnost.

Zašto se građani odriču komfora koji im donosi centralno grajanje? Baš zbog toga što im je komoditet preskup. Znaju oni vrlo dobro da će jednog dana morati da plaćaju ekonomsku cenu struje, ali im valja preživeti do tada.

Zašto se onda ministar čudi računici građana koja pokazuje da im se više isplati da se šest meseci greju na struju, ugalj ili drva, nego da toplanama plaćaju grejanje cele godine (oko jednog evra po kvadratu), a da se greju pet meseci.

Upravo je to razlog zbog kog je od početka ove godine više od 370 vlasnika beogradskih lokala i stanova i oko 1.700  domaćinstava u Nišu raskinulo ugovor o snabdevanju toplotnom energijom.

S druge strane, kada se javno postavi pitanje opravdanosti cena, odgovor je isti. Nadležna je lokalna samouprava. Ona je ta koja zajedno s toplanama utvrđuju cenu grejanje. Čemu onda uredba?

Licemerno, zar ne?

Ministar je otišao i korak dalje, pa je rekao da mu se „čini da neko pravi karijeru na tome da organizuje građane da se isključuju sa mreže, čime prave štetu sebi”. Možda je to stvarno tako. Možda on ima informaciju koju drugi nemaju.

Ovakav scenario već je viđen. Zoran Živković je svojevremeno pozivao svoje Nišlije da ne plaćaju struju, pa je postao premijer.

Možda bi grejanje moglo biti jeftinije da su toplane snizile bar svoje fiksne troškove u ceni grejanja – isplatu jubilarnih nagrada,  zarada, naknade za sportske igre. Ali nisu. Umesto toga i kada potrošače isključe, nastavljaju da im šalju račune.

Bivši korisnici svakog meseca moraju da plate 30 odsto od računa, jer ih greju cevi komšija pored njih.

Neko ozbiljno treba da se zamisli nad svim ovim i zapita se, zašto je u Srbiji komfor ovoliko skup.