Novi roman Ratka Adamovića

Kao što je Marsel Prust rekao za romane F. M. Dostojevskog da se svi mogu zvati „Zločin i kazna”, tako se i najuspeliji i najkarakterističniji romani Ratka Adamovića, smatra Petar V. Arbutina, mogu zvati „romanima prelaska”. Odnosno, romanima koji istrajno istražuju večitu civilizacijsku dilemu: da li je svet mrtvih druga strana sveta živih ili je možda obratno? Da li je ideja večnosti dubinska projekcija straha od smrti ili je smrt samo prelazak u prostore gde se vrline više cene, a grehovi bolje vide? Previše drevnih pitanja i isto toliko originalnih i neobičnih odgovora u ovoj ezoteričnoj paraboli susreta svetova i sudbina na obali mitske reke. U susretu splavara, personifikacije prelaska, ličnosti u kojoj se stiču znanja poznatog sveta i strahovi od onoga što je izvan poznanja – druge obale i majstora svetla stvara se večna metafora života kao pozornice i ideje o iskušenjima života i tajnama smrti. Adamović traga za korenima smisla, za onim što je svemu prethodilo, u želji da prevaziđe ograničenja vidljivog sveta i stereotipe o zaboravu i večnosti.

U svom novom romanu provokativnog naslova, kaže Milomir Kragović, Ratko Adamović kroz dijalog velikog glumca Stojana i Majstora Svetla, znalačkim prepletom stvarnosti i sna, postavlja suštastvene egzistencijalne civilizacijske dileme. Glumac, čiji je život postojao samo u pozorištu, na čudesan način stiže do Kapije nove duhovnosti i tu, na tom nestvarnom mestu, upoznaje starog ribara (antičkog starca) koji otkriva nove kutijice vremena i ishodišta. „Jevanđelje po ribaru” neobičan je roman koji iskazuje svu dramatiku vremena u kojem jesmo; to je uzbudljiva priča o dobru i zlu, ali i potraga za boljim, blistavijim životom. U veštom miksu racionalnog i iracionalnog, Ratko Adamović zadire u najtananije porive ljudske duše i čovekovih iskušenja. Pokušava da odgonetne da li je donji i gornji svet isti.