Нови роман Ратка Адамовића

Као што је Марсел Пруст рекао за романе Ф. М. Достојевског да се сви могу звати „Злочин и казна”, тако се и најуспелији и најкарактеристичнији романи Ратка Адамовића, сматра Петар В. Арбутина, могу звати „романима преласка”. Односно, романима који истрајно истражују вечиту цивилизацијску дилему: да ли је свет мртвих друга страна света живих или је можда обратно? Да ли је идеја вечности дубинска пројекција страха од смрти или је смрт само прелазак у просторе где се врлине више цене, а грехови боље виде? Превише древних питања и исто толико оригиналних и необичних одговора у овој езотеричној параболи сусрета светова и судбина на обали митске реке. У сусрету сплавара, персонификације преласка, личности у којој се стичу знања познатог света и страхови од онога што је изван познања – друге обале и мајстора светла ствара се вечна метафора живота као позорнице и идеје о искушењима живота и тајнама смрти. Адамовић трага за коренима смисла, за оним што је свему претходило, у жељи да превазиђе ограничења видљивог света и стереотипе о забораву и вечности.

У свом новом роману провокативног наслова, каже Миломир Краговић, Ратко Адамовић кроз дијалог великог глумца Стојана и Мајстора Светла, зналачким преплетом стварности и сна, поставља суштаствене егзистенцијалне цивилизацијске дилеме. Глумац, чији је живот постојао само у позоришту, на чудесан начин стиже до Капије нове духовности и ту, на том нестварном месту, упознаје старог рибара (античког старца) који открива нове кутијице времена и исходишта. „Јеванђеље по рибару” необичан је роман који исказује сву драматику времена у којем јесмо; то је узбудљива прича о добру и злу, али и потрага за бољим, блиставијим животом. У вештом миксу рационалног и ирационалног, Ратко Адамовић задире у најтананије пориве људске душе и човекових искушења. Покушава да одгонетне да ли је доњи и горњи свет исти.