U mučnoj praznini i usamljenosti

„Čigoja štampa” iz Beograda objavila je nedavno knjigu eseja Ramiza Hadžibegovića (1951), s naslovom „Blisko kraju”. U prologu autor kaže: „Savremeni čovek više ne poznaje i ne priznaje nikakva objektivna merila, ni prirodna, ni običajna, ni moralna. Uprkos svemu što donose i daruju nauka i civilizacija, živi se s manjkom emocija, u mučnoj praznini i usamljenosti, u prividnoj uljudnosti, ćutljivoj sebičnosti i hladnoći, sa dosta rasula i devijacija, sveopšteg licemerja. A tek nevaspitanje, pohlepa primitivizam, netolerancija i oholost, na svakom koraku”.

Ramiz Hadžibegović, ističe Ratko Božović, suvereno putuje kroz vreme i kreće se s bogatstvom istraživačkog iskustva, ali i sa individualnim i kreativnim samoodređenjem. On ne dozvoljava da se zaboravi način života, verovanja i pogled na svet naših predaka. U savremenom ubrzanju i konfuznoj zbilji, ovozemaljski bogovi, u zanosu rušenja starog i stvaranju novog sveta, postali su netrpeljivi i neobazrivi prema svemu što im je prethodilo. Tako su devastirani običaji i skala vrednosti predaka. Iako nije intelektualac tradicionalista, ne bez nostalgije, nametnulo mu se pitanje o kontinuitetu i diskontinuitetu tradicionalnih vrednosti koje su u današnjici na silaznoj liniji. Autor je pokazao da razume vrednosti prošlih vremena i da mu je jasno za čim ima smisla žaliti.

I kad nastoji da oblikuje i protumači pojmove i običajnu scenografiju prohujalih vremena, autor to čini s pažnjom senzibilnog i odgovornog istraživača, koji lucidnim zapažanjima sve stavlja na svoje mjesto. Tako se jasno vidi kako je to nekad bilo i šta je od svega toga preostalo. Da stigne do takvih uvida, bila je od velike pomoći autorova interdisciplinarna kompetencija – istorijska, kulturološka, sociološka, antropološka, etnološka, filozofska, a posebno umetnička, književna. Prisustvom proživljenih emocija i gotovo dirljive osećajnosti, autor vaskrsava naše običaje na uverljiv i nadahnut način tako da oni deluju kao pravo osveženje. Nesumnjivo, ova knjiga važan je prilog kulturi sećanja, jer je autentičan deo kulture koherentnog pamćenja. Sve to mnogo znači za prepoznavanje vertikale našeg identiteta od iskona do sadašnjosti. Konačno, zaključuje Božović, evo knjige koja je s razlogom napisana. A što je najvažnije, sačinjena je briljantno. To je preporučuje za dugo trajanje.