Svet ne počinje od Trampa

Novoizabranom američkom predsedniku pripisuje se odgovornost za sve loše u zemlji i na planeti, od rasizma i islamofobije preko rasta evropske desnice do agresivne spoljne politike. Kako li mu je sve to pošlo za rukom a da u Beloj kući još nije proveo nijedan jedini dan? Donald Tramp ili ima natprirodne sposobnosti ili su uglađeni i fini profesionalni političari upravo izvukli sedmicu na lotou. Sada će nepredvidivog njujorškog milijardera kriviti i za sopstvene brljotine.

PLANETA BEZ ISTORIJE: Istina je da politički korektni Barak Obama nikada ne bi kazao da svim muslimanima treba zabraniti ulazak u SAD, kao što je u kampanji izgovorio Tramp, ali je istina i da je taj isti Obama bombardovao sedam muslimanskih zemalja. Mešanje zapadnih zemalja po Bliskom istoku glavni je izgovor terorista da bi onda terorizam pokrenuo netrpeljivost prema muslimanima. Kada se to ima u vidu, jasno je zašto je Tramp tako lako iskoristio strah Amerikanaca od džihadizma i podstrekivao netoleranciju. Jeste njujorški milijarder taj koji je izrekao nešto nečuveno – da su meksički migranti silovatelji i kriminalci i da će proterati svih 11 miliona njih, kako je prvo rekao, da bi se onda predomislio i obećao progon tek dva ili tri miliona onih sa krivičnim dosijeom. Pre toga je sadašnja administracija uz najveću verbalnu političku korektnost proterala taj isti broj ljudi (dva do tri miliona).

Svet možda s razlog strepi od nuklearnih šifri u rukama netrpeljivog biznismena, ali nije on doveo svet na ivicu provalije, već profesionalni političari i sa Istoka i sa Zapada koji su otvarali frontove od Ukrajine preko Sirije do Južnog kineskog mora. Za svaku je osudu što je on obećao da će popuniti Gvantanamo, ali on to ne bi mogao da uradi da se prihvatljivi republikanci i demokrate u Kongresu nisu pobrinuli za to da kazamat na Kubi ostane otvoren.

PREVELIKA OVLAŠĆENjA NA POKLON: Džaba se sad deo Amerikanaca sablažnjava nad činjenicom da je Tramp istakao da treba ubijati čak i porodice osumnjičenih za terorizam i da potencijalne džihadiste treba baciti na Tantalove muke, kada njegov prethodnik nije odlučno raskrstio sa tom praksom. I Obama je odobravao likvidacije iz dronova kao što je odbio da kazni vinovnike torture iz doba Džordža Buša mlađeg. Dok čekamo da vidimo u kakvom će položaju biti manjine u Americi Donalda Trampa, možemo da se prisetimo da su nenaoružani Afroamerikanci uporno ubijani na ulicama za vreme vlade prvog afroameričkog predsednika i da nijedan beli policajac nije odgovarao za ta zlodela. Niko ne zna koju štetu nova američka vlada može da napravi na Bliskom istoku, ali Tramp nasleđuje, a ne kreira tamošnji haos. On može da pogorša ono što su mu u amanet ostavili Obama i Hilari Klinton –  ratove u Avganistanu, Iraku, Siriji i Libiji. A ako bude hteo da započne i neki svoj rat i da pri tom ne pita Kongres, za to će moći da zahvali prethodniku koji je majstorski iskorišćavao sivu zonu zakona. Pokrenuo je akciju u Siriji bez odobrenja Kapitol hila, jer ga je navodno pokrivao Bušov zakon o ratu protiv terora. Tramp bi mogao da se ispostavi kao još kreativniji tumač zakona.

UZROK I POSLEDICE: Konačno, Trampu se stavlja na teret i moguće bujanje krajnje evropske desnice oličene u Marin le Pen, Najdželu Faražu ili Gertu Vildersu iako su oni stupili na scenu daleko pre njega. Svi oni su samo manifestacija a ne uzrok problema. Današnju političku i ekonomsku krizu su zamutili političari sa centra koji su se više bavili političkom korektnošću, interesima najbogatijih i svrgavanjem bliskoistočnih despota nego potrebama većine u sopstvenim zemljama. Da li je cilj svih tih silnih pogrda koje su se sručile na podržavaoce „bregzita” da se zagluhne glas kritike na račun EU? U Briselu sede finansijski i na sve druge načine povlašćeni političari i birokrate koji navodno uviđaju i rešavaju  probleme da bu u trenutku kada je u Evropi više od milion migranata došli na ideju kako da razmeste 160.000 ljudi, pa i to bezuspešno. Evropski političari su se utrkivali da istaknu koliko je Tramp neprihvatljiv, a kada je ovaj ipak pobedio, bilo im je potrebno nekoliko dana da se saberu i sazovu sastanak ne bi li videli šta im je činiti.

Nevolja je u tome što je zastrašivanje birača ljudima poput Trampa i Vildersa postalo jedino što navodno umereni političari umeju da ponude. Kada im to ne uspe, satanizuju birače. Neki od njih su u „Vašington postu” objasnili zašto su glasali za Trampa. „To je bio jedini način da pokažem da postojim”, napisala je jedna čitateljka, dok je druga kazala:

„Nisam sigurna da će predsednik Tramp doneti prave promene, ali se nadam da će političari koji su me stalno i iznova izneveravali dobiti moju poruku”. A da li su je dobili? Neki u SAD misle da je rešenje u tome da elektori zaborave na glas građana i izglasaju drugog predsednika dok se u Britaniji predlaže da parlament pogazi „bregzit”. Poruka, izgleda, nije isporučena čim se kao rešenje za krizu demokratije predlaže – još manje demokratije.