Davenport i Vučić „podgrejali” stare nesuglasice

„Gospodin premijer (u ponedeljak) kod nas u EUICBG (Infocentar EU u Beogradu): ne zanimaju me stavovi Majkla Davenporta”. Ova poruka koju je u ponedeljak na svom tviter nalogu postavio šef Delegacije EU u Srbiji samo je podsetila na stare nesuglasice između njega i Aleksandra Vučića i ponovo podstakla debatu u javnosti da li je Davenport prekoračio svoja ovlašćenja, ili je predsednik Vlade Srbije taj koji je bio preoštar.

Sam premijer odgovorio je na neprijatan „tvit” rečima da ga ne interesuju „politički stavovi o unutrašnjim prilikama u Srbiji, ni Majkla Davenporta, ni bilo čiji drugi”. „To je pitanje za građane Srbije”, rekao je premijer, dodavši da ga kada je reč o zvaničnicima EU zanima „šta je to što mi stvarno možemo u reformama da uradimo”, ali i da moraju da poštuju „ono što Srbija jeste”, a ne da je prave „onim što nije”.

Davenport je u međuvremenu reagovao na neke od tvitova upućene njemu poručivši: „Moji stavovi predstavljaju politiku EU.”

Tako je nastavljena serija nesporazuma srpskog premijera, među kojima mnogi pamte slučaj s početka 2015. oko toga na koji način je pisano o ispumpavanju vode posle poplave u delu kopova u „Kolubari”. Vučić je tada kritikovao pisanje BIRN-a u kojem su izneli optužbe na račun vlade.

„To su oni koji su dobili pare od gospodina Davenporta i EU da govore nešto protiv Vlade Srbije. Tim lažovima recite da su opet lagali”, izjavio tada premijer.

Da u komunikaciji Vučića i ambasadora EU nije sve tako skladno, u javnosti se masovno govorilo i posle rušenja u Savamali u izbornoj noći. Davenport je tada zahtevao da se Vlada Srbije „ozbiljno bavi istragom ovog slučaja” i da posluša preporuke zaštitnika građana Saše Jankovića.

Nekoliko puta do sada Davenport i Vučić nisu zvučali jedinstveno ni kada je govoreno o slobodi i objektivnosti izveštavanja u Srbija, a premijer je juče ocenio i da ambasador obaveštava EU samo kada srpski mediji spominju njegovo ime, ali ne i o tome šta ti isti mediji pišu o predsedniku vlade.

„Ima onih koji žele da Srbija bude civilno društvo ili nevladina organizacija. Pa, neće nikad... Neću da budem deo civilnog društva nikad, čestitam im i hoću da radim s njima”, rekao je Vučić.

Na Davenportov „tvit”, ali i kritike iz vrha vlasti, odgovorio je zaštitnik građana Saša Janković.

„Dobrodošli, ambasadore, u Klub… Ima mnogo pristojnih članova”, poručio je metaforično ombudsman, poistovećujući sve one koji su se našli na meti kritika predstavnika vlade.

Nasuprot Jankoviću, potpredsednica SNS-a Marija Obradović je za TV N1 naglasila da Davenport ponašanjem i izjavama „izlazi iz svojih okvira”. Ona je dodala da je i evropski komesar za proširenje Johanes Han u ponedeljak imao „komentar na tu temu”, i to da iz Brisela „zaista strogo prate ponašanje ambasadora Davenporta”.

Na pitanje da li ove kontinuirane, ali povremene nesuglasice Vučića i Davenporta mogu da utiču na odnose Srbije i EU i šta je njihov povod diplomata Simeon Pobulić za „Politiku” odgovara da očekivanja nisu podjednaka u startu. Davenport je, kako ocenjuje, „možda očekivao nešto više od Vučića u nekim aspektima, dok Vučić očigledno ne voli da mu se neko meša previše u ono što smatra povredom svog mišljenja”.

„Ali rekao bih da je Davenport vrlo vešt diplomata i zna kako se šta radi, pa neće dozvoliti da mu se bilo šta od reči omakne. Ipak iznad svega je pitanje da li to uopšte ima neko veliko značenje, a ja mislim da nema. U Evropi se, od Austrije i Italije, preko Nemačke i Francuske, pa do Britanije toliko stvari dešava, da je nemoguće i sagledati sve. Zato su naši odnosi sa EU nešto što je na periferiji. A razmena poruka Vučića i Davenporta ne može da utiče mnogo na već određene odnose Beograda i Brisela”, navodi Pobulić.

I nekadašnji šef diplomatije SRJ Vladislav Jovanović ukazuje na ranije razlaze između Vučića i Davenporta, podsećajući i na jedan odgovor srpskog premijera na pitanje da li ima prijateljske odnose sa ambasadorom EU. Vučić je tada rekao da ima „korektan odnos”, što po Jovanoviću „zvuči kao manje od prijateljskih”.

„A Davenport oseća potrebu da vrši širi pregled situacije i neku vrstu nadzora koja možda prevazilazi njegova ovlašćenja. Ne zaboravimo i da je on ovde bio i britanski ambasador. Možda po inerciji nije mogao da zapostavi neko ranije držanje. I danas postoje zone interesovanja jedne grupe zapadnih zemalja za Srbiju koje nisu sasvim podudarne sa našim kretanjem ka EU kao zajednici i samim pregovaračkim poglavljima. Još jedan faktor jeste to što je Davenport posle ’bregzita’ postao pomalo izdvojen”, kaže Jovanović za naš list.

Na pitanje kako vidi poruku Marije Obradović da u EU kažu kako „zaista strogo prate ponašanje ambasadora Davenporta”, Pobulić odgovara da ne veruje kako bi to neko iz Brisela rekao tim rečima u Beogradu.

„Mislim da gospođa Obradović želi da bude lojalna šefu svoje stranke. EU svakako prati svakog svog diplomatu, i to je pravilo, ali to ne saopštava na taj način”, navodi Pobulić.

Vladislav Jovanović veruje da bi ako je ta poruka tačna – mogla da se tumači dvosmisleno.

„Ili da oni strogo prate Davenporta da bi ga zadržali snažnim u odnosu na Vučićeve primedbe, ili da to čine da on ne bi iskakao iz okvira u kojima je linija pregovora sa EU”, zaključuje Jovanović.