Istrage i optužnice bez dokaza

Da li je ijedan političar, državni službenik, ministar, bivši poslanik, direktor kompanije…osuđen posle optužbi kojim su ga teretili policija i tužilaštvo Ili je, možda, podizanje optužnica u većini ovih slučajeva usledilo bez dokaza, samo zbog boda u političkoj areni tog trenutka?

Odgovor na ovo pitanje možda leži u činjenici da je sve više javnih ličnosti iz sveta politike ili biznisa posle višegodišnjih postupaka oslobođeno usled nedostatka dokaza.

U samo dva dana minule sedmice saznali smo da Tužilaštvo za organizovani kriminal nije sakupilo dovoljno dokaza da bi podiglo optužnicu protiv nekadašnjeg guvernera Mlađana Dinkića. Do istog zaključka tužilaštvo je došlo i u slučaju nekadašnjeg predsedničkog kandidata i jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji – Bogoljuba Karića.

Dva čoveka koja su godinama imala značajan uticaj na političku i ekonomsku situaciju u našoj zemlji i koja su se, podsećanja radi, dovodila u vezu ne sa samo s jednim sumnjivim poslom, oslobođena su optužbi. Iako su istrage vođene godinama, zbog tajnosti tog dela postupka, javnost nikada nije saznala na osnovu kojih dokaza su uopšte pokrenute, kao i na osnovu čega se od njih odustalo.

Iz istog razloga – nedostatka dokaza, pre samo mesec dana, tužilaštvo je odustalo od optužbi protiv okrivljenih za aferu „vakcine”, a pre toga su optužnice pale u slučajevima „stečajne mafije”, postupku protiv sadašnjeg ministra privrede Gorana Kneževića, biznismena iz Zvečana Zvonka Veselinovića, Caneta Subotića...

Odbačena je i krivična prijava protiv „reformatora” sudstva Snežane Malović i Nate Mesarović.

Mnogo je „palih” akata i odluka tužilaštva. Znači li to da postupajući tužioci pokreću istragu „po nalogu”? Jer, tužilaštvo je organizacija u kojoj, najjednostavnije rečeno, zamenik tužioca mora da postupi po naredbi nadređenog, čak i kada se ne slaže sa „obaveznim uputstvom”.

Nije zanemarljiva ni činjenica da većina onih koji su godinama unazad učestvovali u pokretanju istraga ili podizanju optužnica, za koje se naposletku utvrdilo da su bez osnova, i dalje rade u istom tužilaštvu i obavljaju isti posao. Pitanje je samo po čijim „obaveznim uputstvima” sada postupaju.

Možda su traljavo vođene istrage i optužnice lošeg kvaliteta, produkt tužilaca koji se još nisu navikli na posao koji su do pre koju godinu obavljale istražne sudije ili, pak njihovog nedovoljnog broja i preopterećenosti?

Ipak, želim da verujem, ako je to ikako moguće, u stručnost, poštenje i beskompromisnost svih srpskih tužilaca. Želim da verujem i da će celokupna tužilačka organizacija biti bolja i da će svaki njen član svoj posao obavljati časno i pošteno. Jer, ovakvu sliku o radu srpskih tužilaštava, građani Srbije, sasvim sigurno, ne žele da gledaju.