Legija je tražio da se „sklone” ubice Ćuruvije

Miladin Suvajdžić, bivši pripadnik „zemunskog klana” izjavio je pred Specijalnim sudom da je u junu 2002. godine „neko zahtevao da se sklone ubice Slavka Ćuruvije”. Kazao je da je Milorad Ulemek Legija to tražio od Dušana Spasojevića, vođe klana, rekavši da su ubice Ćuruvije Ratko Romić i Miroslav Kurak, koje tužilaštvo tereti za taj zločin. Zbog toga je klan pratio ovu dvojicu, ali je Spasojević obustavio nalog za ubistvo jer je Ulemek od toga odustao nakon što je razgovarao sa njima.

– Ko je iznad Legije to tražio, ne znam – kazao je Suvajdžić, objasnivši da nije prisustvovao razgovoru Spasojevića i Ulemeka, već da mu je sve ispričao Miloš Simović, pripadnik grupe.

Suvajdžić, poznat i po nadimku Đura Mutavi, rekao je da ima status svedoka saradnika u predmetima ubistva premijera Zorana Đinđića, za zločine „zemunskog klana”, kao i u procesu protiv novosadske kriminalne grupe „firma”, kojoj se sudilo za trgovinu narkoticima. On je u programu zaštite svedoka i živi u inostranstvu, a u legitimaciji koju je predočio sudu ima novo prezime.

Izjavio je da ga izdržava država Srbija, ali je odbio da kaže kolika mu je „plata” u programu zaštite svedoka jer je to tajna prema ugovoru sa državom. Naveo je da je njegova uloga u klanu bila da nabavlja telefone, takozvane specijale, automobile i lažne tablice i lične karte ostalim pripadnicima klana.

– Miloš je došao po specijale i automobil za praćenje Romića i Kuraka i ja sam mu dao. Za pratnju smo uvek koristili manje vozilo, „ford” ili „klio”. Imali smo tablice vojske, policije ili ambasada. Sediš negde dva, tri sata sa tablicama ambasade, pa te niko ne dira – objasnio je svedok dodajući da je, nakon obustave naređenja da se ubiju Kurak i Romić, Simović vratio svu opremu.

On je rekao da je o svojim saznanjima o ubistvu Ćuruvije pričao policiji u tadašnjoj SBPOK još tokom akcije „Sablja”, 2003. godine posle ubistva tadašnjeg premijera Zorana Đinđića, nabrajajući hronološki sve zločine „zemunskog klana”, ali da to što su hteli da ubiju Romića i Kuraka, a nisu, nije ni smatrano krivičnim delom.

Naveo je da su policajci bili šokirani jer su mislili da su sva ta ubistva počinili pripadnici JSO i više ih je zanimalo šta jesu učinili, od onoga što su nameravali, a nisu. Dodao je da je „zemunski klan” isto tako pratio i Radomira Markovića i Jovicu Stanišića, ali se od ubistva odustalo.

– Radeta Markovića smo pratili u oktobru 2000. godine. Mislim da je neko iz opozicije to tražio od Legije. Jovicu Stanišića smo radili u junu 2002, ali to su upropastili. Dušan me je zvao hitno da sklonim automobile jer je Stanišić zapisao sve tablice i zvao Bracanovića. Ninoslav Konstantinović i Dule Krsmanović koji su ga pratili, nisu mogli da ga ubiju, jer je vozio blindirani automobil sa zatamnjenim staklima. Mislim da je razlog za ubistvo bilo to što je Stanišić podržavao Stanka Subotića ili neke ljude koji nisu bili dobri sa Legijom i Spasojevićem – naveo je Miladin Suvajdžić.

On je u svom svedočenju prepričao događaj u stanu u kome su se posle ubistva Đinđića, krili članovi klana Mile Luković Kum i Sretko Kalinić. Tada je, prema njegovim rečima, Luković nabrajao koga su sve ubili pripadnici zemunske grupe, pominjući tu i do danas nerasvetljene likvidacije Žike Petrovića i Zorana Todorovića Kundaka ali i ubistvo Ćuruvije.

Svedok Rodoljub Milović, bivši načelnik Uprave kriminalističke policije i operativac grupe Poskok rekao je da je o belom „golfu” viđenom na mestu ubistva Ćuruvije (koji je prema optužnici koristio optuženi Ratko Romić), razgovarao pored ostalih i sa Momirom Gavrilovićem, bivšim pripadnikom Državne bezbednosti, ubijenim 2001, godine pod još nerazjašnjenim okolnostima. Milović je kazao da je policija u to vreme imala informaciju da su mogući osumnjičeni Luka Pejović, Pero Jokić i Milo Todorović.

Rekao je da je Pejović ubijen dva dana nakon što je policija razgovarala sa njim. Dodao je da se Todorović krio u Parizu ali da je pozvao policiju da dođe kod njega i stavi ga na poligraf, rekavši da će se vratiti u Srbiju ako se ispostavi da ne govori istinu.

Kazao je da nije upoznat sa sadržinom kompletnog predmeta o ubistvu Ćuruvije jer je krivičnu prijavu 2014. godine podneo operativac koji je radio na slučaju a on, iako je bio načelnik UKP, celu prijavu nije ni pročitao.

Lažne tablice i lične karte

Svedok Miladin Suvajdžić je ovako objasnio svoju ulogu u „zemunskom klanu”:

– Dušan je imao nekoga ko je izrađivao lažne tablice. Mi samo zapišemo neke tablice od ambasade, policijske ili vojne, i urade se. Njih smo lepili i tako smo izbegavali policiju. To je bilo lakše nego kada smo krali tablice i stavljali ih na naše automobile. Imao sam jednog čoveka i za lične karte. Mislim da je on umro, ali tada je bio živ. Imao je blanko lične karte i ja sam dobijao gotov proizvod.