Prevareni

U predvečerje raspada Varšavskog pakta, kao zalog njegovom raspuštanju, američki predsednik Džordž Buš stariji obećao je Mihalu Gorbačovu da se NATO neće širiti na istok, da u članstvo NATO-a nikada neće biti primljene ni Poljska, ni Čehoslovačka, ni Mađarska, ni Rumunija, ni Bugarska.

Što se tiče Nemačke, Buš je predložio Gorbačovu, da bi ga naveo da dozvoli ujedinjenje dve Nemačke, varijantu da snage NATO-a ne mogu da uđu na teritoriju bivšeg DDR-a.

Kada su Amerikanci predložili da se sve to stavi na papir, tadašnji ministar spoljnih poslova Sovjetskog Saveza Eduard Ševardnadze je rekao: „Nema potrebe, prijateljima se veruje.”

Danas NATO ima baze ne samo u svim tim zemljama već i u bivšim sovjetskim republikama na Baltiku.

Danas Amerikanci poriču da su ma šta od toga dogovarali i cinično pitaju Moskvu: „Imate li bilo šta o tome na papiru?” Gorbačov je i prevaren i ispao glup, a Ševardnadze izdajnik.

Od kada su Amerikanci jednostrano napustili sporazum o antiraketnoj odbrani ABM iz 1972. godine i počeli da grade antiraketni štit u Rumuniji i Poljskoj, Moskva stalno insistira na pisanim garancijama da taj „štit” nije uperen protiv Rusije.

Iz Vašingtona kažu da je uperen protiv Irana i njegovih raketa. Kako je Iran, na temelju međunarodnog sporazuma, zaustavio svoj nuklearni program, a Vašington i dalje gradi „štit” i ne želi da Moskvi pruži nikakve pismene garancije, postavlja se pitanje ko tu koga pokušava da prevari?

U predvečerje raspada Jugoslavije Vašington je proklamovao tezu „da se Jugoslavija ne sme raspasti silom, ali se i ne sme čuvati silom”. Raspala se silom i u krvi. Ispadosmo i glupi i prevareni.

Kada je krajem 1995. general Ratko Mladić u motelu u Zvorniku predavao načelniku Generalštaba oružanih snaga Francuske, generalu Duenu, dvojicu zarobljenih pilota, upitao sam pukovnike Bearu i Salapuru šta je Republika Srpska time dobila.

Odgovorili su mi da je dobila određenu humanitarnu pomoć, a general Mladić francuske garancije da nikada neće ići u Hag. Mesec dana kasnije Širak je dobio izbore u Francuskoj. Mladić i Beara završiše u Hagu. Prevareni.

Da bi Radovan Karadžić pristao da se povuče sa mesta predsednika Republike Srpske Madlen Olbrajt je lično molila Biljanu Plavšić da ga ubedi da se skloni u Crnu Goru, da će mu Amerikanci tamo napraviti sanatorijum i da nikada neće ići u Hag. Ričard Holbruk je čak potpisao Karadžiću garancije o tome. Prevara.

Zapad je uoči svrgavanja Miloševića tvrdio „da je pitanje Kosova pitanje demokratije, a ne teritorije”. Kakva prevara!

Iz Brisela su nam poručivali „samo izručite Mladića i Karadžića i ulazite u EU”. Prevareni.

Posle potpisivanja Briselskih sporazuma u sedištu NATO-a u Briselu našoj je delegaciji rečeno da „Rosu jedinica i bezbednosne snage Kosova neće moći stupiti na teritoriju severno od Ibra bez dozvole NATO-a i saglasnosti lokalnih Srba”. Tako je nama rečeno da je našoj delegaciji rečeno. Prevareni...