Prevaspitavanje Balkana

Austrijanac Erhard Busek, koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, po ličnoj definiciji osvedočeni prijatelj balkanskih naroda – javio se za reč, kako je istakao, u teškom trenutku po ovu regiju.

Pobornik teorije (pre)vaspitavanja naroda sročio je pamflet za bečki dnevnik „Standard”. Istakao je: „... Status kandidata za pristup EU nije, automatski, ulaznica u to društvo... Služi kao podstrek njihovoj evropeizaciji, sredstvo kontrole uspešnosti u tom naumu.” Bliže je pojasnio: „Njime proizvodimo pritisak (prinudu), ubrzavamo tempo zacrtanih reformi.”

Busek, nekadašnji primus salezijanskih i jezuitskih učitelja, uzeo je kao povod komentar netrpeljivošću nošenog austromađarskog komentatora Pala Lendvaija. Kontroverzni zagovornik konfederacionih teorija za jugoistok, pod nadzorom Beča i Pešte, Lendvai je prethodno, takođe u „Standardu”, ukazao na „besmislenost” nauma da sve zemlje Balkana steknu pravo na članstvo u EU. U stilu Ota Habzburga, sina poslednjeg austrougarskog cara, Lendvai je podsetio na „još uvek postojeće civilizacijske razlike” sa ove i one strane nekadašnje granice prema Turskom carstvu. Pozvao se na nerede u Kosovskoj Mitrovici od 17. marta, pomenuo eksploziju skladišta municije u Albaniji, prozvao po imenu premijera Koštunicu kao inicijatora protesta protiv internacionalnih snaga na Kosovu, istakao neizvesnu budućnost Bosne i Makedonije – u jednom dahu, bez hronološkog reda i povezanosti. Kao dokaz nedostatka demokratskog i civilizacijskog poimanja, Lendvai je pomenuo i Grčku koja „i posle godina provedenih u članstvu EU, iz realno neshvatljivih razloga, pokušava da prisili Makedoniju da se odrekne imena svoje države”.

Elem, tu se nadovezao koordinator Busek: „U izvanrednom komentaru Lendvai je ukazao da je perspektiva pristupanja EU svih balkanskih zemalja – čista zabluda... Ne usuđujem se da tvrdim da bi pomenute zemlje, koliko sutra, trebalo da budu primljene u članstvo. Ali, verujem da je delotvorno da se posredstvom kandidature podstiče proces demokratizacije.”

Pamflet Erharda Buseka podsetio je na teze na temu dominacije nacionalističkih elemenata na Balkanu, kojima ide zaslepljenost naroda: „Pozivanje na istoriju, pre svega njeno ulepšavanje, moralo bi se razgraničiti od političke realnosti”, rekao mi je Busek uoči preuzimanja mandata koordinatora Pakta za stabilnost. Istakao je da je obračun sa novijom prošlošću (devedesetih godina prošlog veka) preduslov za okretanje demokratiji po evropskim merilima. Na neka pitanja, međutim, Busek mi nije dao naruku odgovor. Ako je bespoštedni obračun s prošlošću preduslov za izgradnju svetlije budućnosti – kao što nam Beč savetuje ukazujući na svoje iskustvo – zašto Austrija do danas štiti svoje ratne zločince? U zemlji koja se smatra prvom žrtvom Hitlerove agresije, najzad, donedavno su selektivno isplaćivane penzije žrtvama nacizma i onima koji su mobilisani po slovu Hitlerovog zakona. Članovi malobrojnog pokreta otpora tretirani su kao dezerteri – većina ih je amnestirana, nikada nisu rehabilitovani.