MMF voli reformatore

Predsednički kandidat SNS-a Aleksandar Vučić neočekivanu podršku uoči kampanje dobio je od Džejmsa Rufa, šefa misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Zvaničnici iz Vašingtona će za koji dan, kad se završi tehnička misija, oceniti da je Srbija na dobrom putu, da program odlično napreduje, da je postignuta i makroekonomska i finansijska stabilnost.

Naravno da je to istina i da su srpske javne finansije u daleko boljoj poziciji nego što su bile na kraju 2014.

 MMF bi trebalo da zna da će se njihovim saopštenjem i te kako mahati u startu predsedničke kampanje.

Možda zvaničnicima iz Vašingtona i nije bila namera da pomognu Vučiću, kao što verovatno nisu hteli ni da odmažu Borisu Tadiću, kad su početkom 2012.  raskinuli aranžman sa Srbijom, ali je zanimljiv njihov uticaj u izbornim ciklusima u našoj zemlji. S obzirom na trenutak, između redova njihovog saopštenja, po završetku posete gotovo da će moći da se pročita: „Vučiću s ljubavlju”.

Prošle godine u ovo vreme, uoči vanrednih parlamentarnih izbora, MMF je takođe došao u tehničku misiju. Redovne kontrole aranžmana iz predostrožnosti nije bilo, što znači da nije bilo ni postavljanja rokova, ni uslovljavanja. Pa ni ovaj MMF-ov kontrolni nije za ocenu. Fond je u Srbiju došao da odigra prijateljsku utakmicu.

Oni koji poznaju ovu instituciju iznutra znaju i da Fond voli reformatore. U nezvaničnim razgovorima zvaničnici iz Vašingtona ne kriju da su fascinirani premijerom Aleksandrom Vučićem i da ga vide kao reformatora, kao što ne kriju da nisu voleli Mirka Cvetkovića. Za to postoji jednostavno objašnjenje. Ono što Vučić obeća MMF-u, to i uradi. Cvetković je njihove zahteve morao prvo da pribeleži, zatim da pita Borisa Tadića, kako bi bivši predsednik obezbedio podršku koalicionih partnera da se dogovoreno i sprovede. Kakav je bio epilog takve saradnje videli smo u zimu 2012. godine kada se misija demonstrativno spakovala i prvim avionom odletela za Vašington.

Aranžman iz predostrožnosti bio je prekinut i pre nego što je počeo, a tadašnji kreatori ekonomske politike dramatičnu situaciju u kojoj se zemlja našla pokušali su da ublaže tako što su insistirali da mediji koriste termin po kome je aranžman zamrznut. „Politika” je i tada stvari nazivala pravim imenom i nije od čitalaca krila katastrofalno stanje u javnim finansijama.

Jer, pre pet godina u ovo vreme Ministarstvo finansija nije objavljivalo podatke o tome koliko iznosi javni dug, koliki je deficit u budžetu. Novinari su do tih informacija dolazili nezvaničnim kanalima. Na sreću, to više nije slučaj. I uopšte ne treba potcenjivati činjenicu da odluka MMF-a da proredi kontrole aranžmana sa Srbijom jeste odraz poverenja.

Kroz dve figure u novijoj političkoj istoriji (Mirka Cvetkovića i Aleksandra Vučića) može se jasno videti kako se kretao odnos Srbije i MMF-a. Od ljubavi do mržnje i obrnuto.