Od sna deda Stojana do ružne jave

Planina Rtanj okružena je sa četiri banje. Na severnoj strani su Gamzigradska i Brestovačka, a na južnoj Sokobanja i Banja Jošanica.

Dok prolazimo prelepim predelima ka Jošanici, saznajemo da je opadanje ovog mesta sa 1.200 duša, gde svi žive od turizma, počelo devedesetih godina.

Sunovrat je nastavljen i u poslednjih deceniju i po, a dotukao ih je stečaj turističkog preduzeća Lepterija iz Sokobanje, kome pripadaju i banjski kapaciteti u Jošanici.

Sada meštani koji su decenijama živeli od ove banje i za ovu banju, sede očajni na pragu svojih pustih kuća i apartmana u koje su uložili sve što imaju, verujući u obećanja i bolje dane. Kažu da ne mogu ništa da promene, jer od njih ništa i ne zavisi. U mestu gde je dolazilo po više od stotinu turista na dan, sada je sve stalo. Svi objekti su pod ključem, prestale su sve aktivnosti.

Protojerej Ljubomir Jovanović, dve decenije bio je paroh jošanički, sada je u penziji. Kaže, ostao je da čuva i održava dve crkve – novije, posvećene svetom velikomučeniku Dimitriju, izgrađene 1899. i crkve Uspenja presvete Bogorodice, najstarijeg očuvanog hrama u Timočkoj eparhiji, podignutog 1396. godine. Preživeli posle Boja na Kosovu, došli su u ovaj kraj i podigli crkvu od tesanog kamena. Oslikana je freskama od 1402. do 1407. godine.

– Proširujući naš stari izvor pijaće vode, pronašli smo rimski novčić sa likom Dioklecijana, iz trećeg veka nove ere. Otkrili smo i cev rimskog vodovoda. Stručnjaci beogradske Geosonde pronašli su 1961 mnoštvo novčića različitog oblika, koji se danas čuvaju u Etnografskom muzeju. Rimljani su dakle pre 17 vekova znali za blagotvorna dejstva jošaničkih voda. Potpuno je neverovatno da one ostaju neiskorišćene u 21. veku – čudi se otac Ljubomir.

Meštani, penzinonisani inženjer mašinstva Miroslav Spasić i Slavoljub Nedeljković Caja, dočekuju nas u banji držeći hrpu dokumentacije: već požutele laboratorijske analize i stručne ekspertize, kojima dokazuju da je jošanička voda jedna od najboljih u Srbiji.

– Imamo i oko hiljadu kreveta u privatnom sektoru. Sada su prazni, a uložili smo milione svog novca. Tokom leta bilo je i po 7.000 noćenja, a evo doživesmo da naša voda neiskorićena curi i otiče u nepovrat. Zvanične analize Medicinskog fakulteta, koje je 2002. radio profesor Toma Jovanović, pokazuju da se lekovitost voda Jošanice u znatnoj meri poklapa sa Vrnjačkom banjom. Lekovitost Sokobanje i Jošanice, zajednički obuhvata kompletnu lepezu bolesti – kažu naši sagovornici.

Svi jošanički izvori dotiču iz istog ležišta, ali prolaze kroz različite slojeve tla, pa zbog toga imaju drugačija svojstva, odnosno mineralizaciju. Leče digestivni sistem, pankreas, jetru, bubrege, periferne krvne sudove i kožne bolesti. Sadrže bikarbonate, sumpor, natrijum, kalcijum, magnezijum, gvožđe, nikl, bakar, cink. Blagodareći sumporu koji steriliše i ubija bakterije, rane vrlo lako zarastaju i popravlja se cirkulacija. Sumpor je važan jer prodire u zglobove i čini osnovnu materiju za izgradnju hrskavica. Posebno je važan cink, kao osnovni element enzima koji pomažu u lečenju dijabetesa. Ove vode se piju, koriste se za kupanje i različite vrste orošavanja.

– Od naše vode zaceljuju sve ozlede, ali je banja sada postala naša živa rana – Glavni uzroci propasti su nestručno rukovođenje, loša organizacija i interesi pojedinaca. Neophodno je izgraditi jedan veliki stacionar, sa oko 500 postelja i razviti ozbiljan sistem lečenja. Nekada je celo selo živelo od ovog prirodnog potencijala. Sva okolna sela su snabdevala pijacu. Oko 2.000 ljudi, direktno ili indirektno povezanih sa banjom, sada je izgubilo prihode i radna mesta. Osećamo se kao da smo otpisani. Zato hoćemo da napravimo tim za pregovore, da najpre razgovaramo sa svim odgovornim ljudima u opštini Sokobanja. Ako treba i za Beograd ćemo da idemo – poručuju jošanički domaćini Miroslav Spasić i Slavoljub Nedeljković Caja.

Danijela Lazića, vlasnika vodenice potočare, zatičemo kako nešto radi oko starinskog drvenog mostića preko rečice. Osim po brašnu iz vodenice, etno kuća Lazića je poznata i po tome što gostima nudi čak 30 vrsta jela, uglavnom lokalnih specijaliteta spremljenih bez mesa.

– Supruga i ja se bavimo seoskim turizmom, čuvamo i održavamo našu vodenicu koja zvanično radi od 1888. godine. Moj deda Stojan, koji je živeo punih 96 godina, otkrio je izvore lekovite vode u Jošanici. Usnio je san da treba da obnovi banju, odnosno izvore koji potiču iz vremena Rimljana, kao i tursko kupatilo. Sve je to bilo zatrpano i deda ih je ponovo otkrio 1947. godine. Plašim se da će sve da bude ponovo zatrpano. Kako je deda Stojan tada rekao mom drugom dedi, Dragi: ako nas dvojica ne otvorimo banju, naše dve kuće ima da se zatvore – kazuje Lazić.

Deda Stojan je govorio da će biti boljitka od banje, da će da se grade nove velike kuće, da ljudi neće da beže u gradove, navodi ovaj domaćin.

– Sve se obistinilo. Govorio je deda da će voz da prolazi kroz selo, što se nije dogodilo, ali smo imali deset autobuskih polazaka dnevno. Sumnjam da danas ima takvih vizionara kao što je bio moj deda, ali ima dosta onih koji sanjaju da ovo do kraja upropaste i obogate se. A mi sanjamo deda Stojanov san, jer ponovo dolazimo u situaciju da se borimo za egzistenciju – kaže Danijel Lazić.

Hoteli propadaju, a pansioni se grade

Dr Ranđel Petrović, predsednik Udruženja za procenu, zaštitu i unapređenje lekovitog faktora, čiji je cilj da se na sistematski način bavi ovim bogatstvom Srbije, ukazuje da se ovo prirodno blago, koga imamo u izobilju, totalno uništava.

– Hoteli idu u stečaj i bankrotiraju, navodno ne mogu da posluju jer struktura gostiju nije dobra, svu krivicu svaljuju na siromaštvo i ekonomsku krizu. Sa druge strane, u svim ovim mestima u niče mnoštvo privatnih pansiona. Pa kako ti ljudi imaju interes da grade, a dozvoljava se da nestane nešto što već postoji – pita se dr Petrović.

On smatra da je najveći problem ljudski faktor:

– U našem turizmu potpuno je izokrenuta krilatica da se znanje stiče obrazovanjem, a ne postavljenjem. Ovde kad postave nekoga na funkciju, on odjednom sve zna, i ono čime se u životu nikada nije time bavio! Direktori bi morali da ličnom imovinom garantuju za rezultate svog rada – smatra Petrović i upozorava da ako se ovako nastavi u srpskom turizmu i banjama posebno, rezultat će biti uništenje ozbiljne privredne grane.

– Srbija ima više od 50 banja u Srbiji. Francuska ih ima 70, ta država milijardu i po evra godišnje uštedi samo na lekovima zahvaljujući tome što svoje ljude leči prirodnim faktorom. O poređenju naših i njihovih ukupnih prihoda od turizma i banja bespredmetno govoriti, jer mi za razliku od Francuske koristimo svega između tri i pet procenata svog potencijala – kaže dr Ranđel Petrović.