Emocionalna preosetljivost

Za neke ljude, posebno za neku decu i neke žene, a manje za muškarce, važi da su „veoma emotivni” ili da su „preosetljivi”, a sve zbog toga što na neke sitnice reaguju snažnim osećanjima.

Da li zaista neka sitnica ima moć da pobudi nečije osećanje? Glavni postulat psihologije emocija jeste da ljudi doživljavaju osećanja samo onda kada oni sami nešto procenjuju kao važno.

Prema tome, kada osoba reaguje na nešto što drugi ocenjuju kao sitnicu, jasno je da to za nju nije nikakva sitnica, već je „krupnica”.

Suština procesa nastajanja emocionalnih odgovora jeste u tome da ljudi ne reaguju na pojave, događaje ili stimuluse kao takve, već da reaguju na ono značenje i onaj značaj koji im pripisuju. Proces ocenjivanja stimulusa ima dve faze: prvo se opaženom pripisuje neko značenje, a zatim se tom značenju pripisuje neka važnost. Drugim rečima, nakon što osoba odgovori na pitanje: „Šta znači to što primećujem?”, ona odgovara na sledeće pitanje: „Ako to znači to i to, koliko je to važno?” Ako je ocenjeno kao važno, osoba doživljava neku emociju.

Zbog toga bi problemu preterane emocionalnosti, bilo u smislu preterane učestalosti bilo u smislu preteranog intenziteta, trebalo pristupati na nivou pripisivanja značenja i važnosti. Emocionalna reakcija je samo posledica činjenice da osoba nekom stimulusu, kojeg drugi procenjuju kao sitnicu, pripisuje drukčije značenje i važnost.

U komunikaciji važi pravilo da svaki put kada neko reaguje emocijom na neki naš postupak, on nam u stvari poručuje da mu je naš postupak važan – i onda kada je nama nevažan.

Evo nekoliko svakodnevnih primera. Muž koji je tražio da se ništa ne dira na njegovom radnom stolu reaguje snažnom ljutnjom svaki put kada primeti neku promenu, pa makar to bilo i drukčiji položaj olovke. Ono što je za druge sitnica, za njega je nepoštovanje. Isto tako nepoštovanje doživljava i ljutita žena čiji je muž zaboravio da skloni prljave čarape sa poda.

Često zbog različitog „čitanja” postupaka nastaje svađa jer dok se jedna osoba ljuti zbog nečega, druga se ljuti na nju zato što se ona neopravdano ljuti zbog sitnice.

Kada su deca emotivno preosetljiva, najčešće je zbog toga što u raznoraznim postupcima drugih ljudi vide dokaz da nisu voljena, zbog čega često reaguju tugom i plačem.

Kada neko reaguje preosetljivo, nije dovoljno tvrditi da to čini zbog sitnice, jer na taj način otpisujemo i osećanja i način na koji ta osoba tumači stvarnost. Daleko je primerenije zauzeti empatijsku poziciju i saznati i razumeti kako osoba tumači datu sitnicu. Ako je zaista reč o pogrešnom pripisivanju značenja i značaja, tada je potrebno nuditi ispravnije tumačenje događaja na koji je osoba reagovala.