U počast brodu slave

Havana, jul 1978 – Pred jednim zdanjem u srcu Havane i danju i noću stoje trojica kubanskih vojnika. Pod metalnim šlemovima, s puškom preko zelenomaslinaste uniforme, s belim, pamučnim rukavicama, u stavu „mirno”, ne dozvoljavajući ni pogledu da u stranu odluta, tri ukipljena čoveka stoje nepomično.

Ni vrelo julsko sunce karipskog neba, ni moćni nalet tropske kiše ne može ih nagnati da se pokrenu pre svečanog, paradnog rituala vojničke smene.

To smenjivanje počasne straže ispred aneksa Muzeja revolucije – staklenog zdanja u kojem je smešten brod „Granma” – obavlja se svaka dva časa. Zašto je, čim su temelji postavljeni, mali beli brod dopremljen ovde, da bi se odmah potom staklom obložio prostor oko njega, i zašto se baš njemu odaju jedinstveni oblici stalne počasti?

Na ova pitanja odgovara istorija.

„Granma” (skraćenica od engleske reči grandmother, što će reći „baka”), bila je jahta za osam osoba koju je Fidel Kastro 1956. kupio u Meksiku od Amerikanca Eriksona i za nju je vezan početak oružane pobedonosne kubanske revolucije.

Tim brodićem Kastro se 25. novembra 1956. s osamdeset i jednim naoružanim borcem spustio niz reku Tukspam, domogao se Meksičkog zaliva i zaplovio prema svom rodnom ostrvu, čvrsto uveren da će ovaj poduhvat označiti i kraj stradanja kubanskog naroda.

Šifrovani telegram koji je istog dana uputio revolucionaru Franku Paisu: „Traženi posao obavljen, izdanja divulgasion” – što je značilo da je ekspedicija krenula – stigao je na Kubu dva dana kasnije i pripreme za dogovorenu sinhronizovanu oružanu akciju, ostrvski slobodari valjalo je da privedu kraju.

Nažalost, isluženi motori pretovarene „Granme” usporili su predviđeno napredovanje. Ljudi, zbijeni na mostu, jedva su odolevali morskoj bolesti, kada je doznao da je borac pao u more, Fidel Kastro je naredio da se vrate i nađu ga, što je prouzrokovalo nov gubitak vremena.

KOMPLETAN FELjTON U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU