У почаст броду славе

Хавана, јул 1978 – Пред једним здањем у срцу Хаване и дању и ноћу стоје тројица кубанских војника. Под металним шлемовима, с пушком преко зеленомаслинасте униформе, с белим, памучним рукавицама, у ставу „мирно”, не дозвољавајући ни погледу да у страну одлута, три укипљена човека стоје непомично.

Ни врело јулско сунце карипског неба, ни моћни налет тропске кише не може их нагнати да се покрену пре свечаног, парадног ритуала војничке смене.

То смењивање почасне страже испред анекса Музеја револуције – стакленог здања у којем је смештен брод „Гранма” – обавља се свака два часа. Зашто је, чим су темељи постављени, мали бели брод допремљен овде, да би се одмах потом стаклом обложио простор око њега, и зашто се баш њему одају јединствени облици сталне почасти?

На ова питања одговара историја.

„Гранма” (скраћеница од енглеске речи grandmother, што ће рећи „бака”), била је јахта за осам особа коју је Фидел Кастро 1956. купио у Мексику од Американца Ериксона и за њу је везан почетак оружане победоносне кубанске револуције.

Тим бродићем Кастро се 25. новембра 1956. с осамдесет и једним наоружаним борцем спустио низ реку Тукспам, домогао се Мексичког залива и запловио према свом родном острву, чврсто уверен да ће овај подухват означити и крај страдања кубанског народа.

Шифровани телеграм који је истог дана упутио револуционару Франку Паису: „Тражени посао обављен, издања дивулгасион” – што је значило да је експедиција кренула – стигао је на Кубу два дана касније и припреме за договорену синхронизовану оружану акцију, острвски слободари ваљало је да приведу крају.

Нажалост, ислужени мотори претоварене „Гранме” успорили су предвиђено напредовање. Људи, збијени на мосту, једва су одолевали морској болести, када је дознао да је борац пао у море, Фидел Кастро је наредио да се врате и нађу га, што је проузроковало нов губитак времена.

КОМПЛЕТАН ФЕЉТОН У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ