Ivica na ivici

„Da ja ne primam plaću, da mi ne rade sin i kćer i da tata nema penziju teško bih u današnje vreme izvukao kraj s krajem.” Ovako je 2000. godine Ivica Todorić, vlasnik koncerna „Agrokor”, odgovorio na pitanje novinarke „Vijesnika” da li se smatra bogatašem i kako komentariše navode da je miljenik hrvatske vlasti.

Bilo bi zanimljivo čuti šta bi Todorić, koji se sada nalazi na finansijskoj ivici, danas odgovorio na isto pitanje. Kao što je zanimljivo i šta hrvatski novinari danas imaju da kažu o najvećem biznismenu regiona. Tako je Sonja Hodak, bivša urednica „Biznis.hr”, ovih dana na društvenim mrežama pisala o tome kako je Valent Vrhovski, tadašnji šef u „Podravci”, smenjen s direktorske pozicije samo zato što joj je u intervjuu „posve zbilja” rekao da im Todorić u svojim dućanima zavrće ruku. Bio je to poslednji tekst Sonje Hodak o poslovanju „Agrokora”, a Vrhovski je bio prvi koji je otvoreno govorio o tome kako Todorić ucenjuje dobavljače.

Šta je bio epilog?

„Valent je smjenjen s direktorske pozicije, izgubio je snagu, potom elan, pa i zdravlje, na koncu je otišao iz ’Podravke’... Ja sam dobila jedno Todorićevo vrištanje u telefon; išlo je otprilike ovako: ’To su moji dućani! Moje police! Ja ću pustiti koga hoću i koliko hoću na moje police! Što vi, Sonja, mislite kad pišete ovakve članke?!!’”, napisala je Hodakova i podsetila kako je „Podravkina” voda „studena” kamionima bila izbacivana iz velikih „Konzuma”.

Ako je ovako izgledao uspon Ivice Todorića, koji je u svet biznisa ušao 1977. godine kao uzgajivač cveća, kako će izgledati njegovo prizemljenje? Da li će poverioci ovako naglavačke izbaciti Todorića iz „Agrokora”, jer su njegovi dugovi sedam puta veći od kapitala?

Dok ga bankari guraju ka finansijskoj ivici, hoće li mu hrvatska država doturiti padobran kako bi se što bezbolnije prizemljio. Tamošnji državni zvaničnici već su poručili da neće iz budžeta plaćati Todorićeve dugove.

S poreskim obveznicima Todorić nije delio svoje bogatstvo dok se bogatio, zašto bi oni sada vraćali njegove dugove. Postoji, međutim, jedan razlog zašto ga ministar finansija Zdravko Marić neće pustiti niz vodu. I to nema toliko veze s time što je Marić, pre nego što je postao ministar, bio Todorićev zaposlenik, već je „Agrokor” s poslovnim prihodima od 6,5 milijardi evra godišnje i 60.000 zaposlenih preveliki da bi propao.

Krah „Agrokora” imao bi negativan uticaj na ekonomski rast, a to je nešto o čemu Marić, kao ministar finansija, mora da vodi računa. Nisu pare jedini način da država pomogne Todoriću, zvaničnici mogu da koriste svoje političke veze, da lobiraju i da na razne načine pomognu krupnom kapitalu. To je između redova rekao i predsednik Sabora Božo Petrov kada je izjavio kako ga „država neće spasavati, ali će braniti ekonomski sistem i interese Republike Hrvatske”.

Todorić, koji je svoju poslovnu imperiju gradio i zahvaljujući dobrim političkim vezama, vrlo dobro zna kako se to radi.