Ивица на ивици

„Да ја не примам плаћу, да ми не раде син и кћер и да тата нема пензију тешко бих у данашње време извукао крај с крајем.” Овако је 2000. године Ивица Тодорић, власник концерна „Агрокор”, одговорио на питање новинарке „Вијесника” да ли се сматра богаташем и како коментарише наводе да је миљеник хрватске власти.

Било би занимљиво чути шта би Тодорић, који се сада налази на финансијској ивици, данас одговорио на исто питање. Као што је занимљиво и шта хрватски новинари данас имају да кажу о највећем бизнисмену региона. Тако је Соња Ходак, бивша уредница „Бизнис.хр”, ових дана на друштвеним мрежама писала о томе како је Валент Врховски, тадашњи шеф у „Подравци”, смењен с директорске позиције само зато што јој је у интервјуу „посве збиља” рекао да им Тодорић у својим дућанима заврће руку. Био је то последњи текст Соње Ходак о пословању „Агрокора”, а Врховски је био први који је отворено говорио о томе како Тодорић уцењује добављаче.

Шта је био епилог?

„Валент је смјењен с директорске позиције, изгубио је снагу, потом елан, па и здравље, на концу је отишао из ’Подравке’... Ја сам добила једно Тодорићево вриштање у телефон; ишло је отприлике овако: ’То су моји дућани! Моје полице! Ја ћу пустити кога хоћу и колико хоћу на моје полице! Што ви, Соња, мислите кад пишете овакве чланке?!!’”, написала је Ходакова и подсетила како је „Подравкина” вода „студена” камионима била избацивана из великих „Конзума”.

Ако је овако изгледао успон Ивице Тодорића, који је у свет бизниса ушао 1977. године као узгајивач цвећа, како ће изгледати његово приземљење? Да ли ће повериоци овако наглавачке избацити Тодорића из „Агрокора”, јер су његови дугови седам пута већи од капитала?

Док га банкари гурају ка финансијској ивици, хоће ли му хрватска држава дотурити падобран како би се што безболније приземљио. Тамошњи државни званичници већ су поручили да неће из буџета плаћати Тодорићеве дугове.

С пореским обвезницима Тодорић није делио своје богатство док се богатио, зашто би они сада враћали његове дугове. Постоји, међутим, један разлог зашто га министар финансија Здравко Марић неће пустити низ воду. И то нема толико везе с тиме што је Марић, пре него што је постао министар, био Тодорићев запосленик, већ је „Агрокор” с пословним приходима од 6,5 милијарди евра годишње и 60.000 запослених превелики да би пропао.

Крах „Агрокора” имао би негативан утицај на економски раст, а то је нешто о чему Марић, као министар финансија, мора да води рачуна. Нису паре једини начин да држава помогне Тодорићу, званичници могу да користе своје политичке везе, да лобирају и да на разне начине помогну крупном капиталу. То је између редова рекао и председник Сабора Божо Петров када је изјавио како га „држава неће спасавати, али ће бранити економски систем и интересе Републике Хрватске”.

Тодорић, који је своју пословну империју градио и захваљујући добрим политичким везама, врло добро зна како се то ради.