Predsednici i premijeri na premijeri

Sasvim neočekivano Kolinda Grabar Kitarović, predsednica Republike Hrvatske, izazvala je proteklog vikenda brojne komentare tamošnje kulturne javnosti zbog iznenadnog, nenajavljenog izlaska na scenu Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu. Neposredno pre spuštanja zavese posle premijernog izvođenja baleta „Labudovo jezero” Kolinda Grabar Kitarović, mimo protokola i dogovora sa upravom HNK, izašla je pred publiku, među ansambl i autorsku ekipu koja se još uvek poklanjala, i zahvalila akterima ovog baleta na umetničkom užitku koji su priredili, ali i aplauzima i ovacijama.

Videvši ženu zanosnih oblina u čipkanoj crnoj haljini koja prolazi kroz salu i penje se na binu, mnogi prisutni u sali, tvrde očevici, u prvi mah su se pitali ko je ova dama koja se u poslednjem trenutku pojavljuje na sceni i koja je njena funkcija u predstavi. Prepoznavši predsednicu Kitarović deo publike je prestao da aplaudira, drugi deo je ostao zbunjen, a pojedinci su, navode hrvatski mediji, demonstrativno ustali i krenuli prema izlazu. Svoju zatečenost, tvrde, pa i neodobravanje takvog postupka izrazila je i Nina Obuljen Koržinek, ministarka kulture, koja je inače, tokom premijernog baleta „Labudovo jezero” sedela u centralnoj pozorišnoj loži pored Kolinde Grabar Kitarović i Dubravke Vrgoč, upravnice HNK. Ministarka kulture, navodno, nije ni slutila kakav će biti poslednji čin ovog celovečernjeg događaja koji bi mogao da ima naslov – pogodi ko dolazi da se pokloni publici.

I brojni umetnici su bili zatečeni novonastalom situacijom. Najpribraniji je bio Vladimir Malakhov, ukrajinski plesač i koreograf, kome je neko došapnuo ko je žena koja stoji  pored njega na pozornici i koji je, reklo bi se, spasio situaciju. U poslednjem trenutku Malakhov je podigao svoj buket cveća koji je ostavio na sceni kao znak zahvalnost čitavom ansamblu sa kojim je stvarao ovu predstavu i poklonio ga predsednici. Kolinda Grabar Kitarović je, navode pojedini hrvatski mediji, ovim gestom prekršila pravila svih protokola i političke pristojnosti, a umetnicima otela deo pažnje i komentara posle predstave.

Posle neobičnog hrvatskog presedana otvorila se rasprava o tome kakva su beogradska pozorišna iskustva i kako se predsednici ili premijeri ponašaju na premijerama. I pored tradicije duge gotovo 150 godina u Narodnom pozorištu u Beogradu, tvrde hroničari, nije zabeležen ovakav događaj i pored toga što su u počasnom redu sedeli, istina ne tako često, gotovo svi bivši državni čelnici od Josipa Broza, preko Slobodana Miloševića, Vojislava Koštunice, Borisa Tadića do još aktuelnog predsednika Tomislava Nikolića. U nacionalnom pozorištu pamte i da je njihov gost znao da bude Janez Drnovšek, nekadašnji predsednik SFRJ, ali i da je jednom prilikom boravio Slobodan Milošević, ali, istina, povodom obeležavanja jubileja Vojnomedicinske akademije. Redovan gost beogradskih pozorišta svojevremeno je bio i predsednik Milan Milutinović, a među ljubiteljima pozorišta, sasvim sigurno, prvo mesto zauzima Zoran Živković koji gotovo ne propušta nijednu pozorišnu premijeru i redovan je gledalac i Bitefa. Od političara se u publici često mogu videti i Dragoljub Mićunović, Radmila Hrustanović, Maja Gojković... Od članova Vlade kojima uprava kuće redovno šalje pozive za premijerna izvođenja svojih predstava redovno dolazi ministarka Zorana Mihajlović. Ostali svoj izostanak pravdaju brojnim obavezama.

Svojevremeno je u Narodnom pozorištu u Beogradu, priseća se Milka Stojanović, operska pevačica, svoje počasno, reprezentativno mesto imao Josip Broz Tito koji je sa svojim inostranim gostima često dolazio u ovu pozorišnu kuću.   

– Ne pamtim da se na način Kolinde Grabar Kitarović neki političar pojavljivao ni u prošlosti ni u sadašnjosti. To je veoma neuobičajeno. Mislim da umetnicima mnogo znači pohvala za njihov rad i trud, ali je ipak primereno da se čestitanje i divljenje iskaže u drugim okolnostima. Još uvek u svojoj kući čuvam ogromnu korpu koju mi je svojevremeno na kućnu adresu poslao Josip Broz Tito koji je, sećam se, prisustvovao mom nastupu u „Otelu” sa Mariom del Monakom. To je bilo vreme koje se ne može porediti sa današnjim gde je umetnost potpuno skrajnuta i nikoga više ne zanima, kaže Stojanovićka.