Čovek koji je doručkovao bicikl

Apatin – Za Branka Crnogorca Karelija (76) lekari su odavno ustanovili da je istinski medicinski fenomen. Budući da ima jaku želudačnu kiselinu, još kao golobradi mladić sa lakoćom je gutao staklene i metalne predmete, koji su mu se bukvalno topili u ustima. Za Karelija se govorilo da umesto želuca ima „topionicu čelika“, a nastupajući za cirkus „Adrija” obišao je 18 država i gotovo svako mesto bivše Jugoslavije.

Svoju neobičnu sposobnost je otkrio sasvim slučajno. Branko je u mladosti bio stalno gladan, pa je počeo da jede šljunak, koji mu je pomagao da lakše podnese ogromne količine hrane koju je unosio u organizam.

– Ubrzo su na red došle sijalice, ekseri, tanjiri, kašike i ostalo pokućstvo. U jednom restoranu sam naručio ćevape, ali sam ujedno pojeo i pribor za jelo, koji sam odbio da platim. Konobari su me tužili, a sudija pred kojim sam prethodno pojeo spajalice sa stola nije mogao da pronađe odredbu u zakonu na osnovu koje bi mogao da me kazni – kaže za „Politiku“ Kareli.

Prvi zvanični nastup je imao krajem pedesetih godina prošlog veka, u subotičkom Domu JNA. Na „jelovniku“ je bio bicikl, koji je vrlo lako mogao da ga košta života.

– Bicikl je bio isečen na delove i sve je išlo dobro dok na red nisu došle pedale. Naime, jedna pedala mi se zaglavila u grlu i lekari su hitno morali da intervenišu. Ali, taj peh me nije obeshrabrio. Nakon toga sam nameračio da smažem celog „fiću“, ali mi nisu dozvolili. Nudio sam takođe i opkladu da most na Nišavi mogu da pojedem za godinu dana – ističe Branko.

Gde god je nastupao, publika je ostajala bez daha. Jeo je čak i zmije poskoke, a najopasniji nastup Kareli je imao u bečkom Prateru, kada je dobrovoljno pristao na ujed kobre.

– Svezali su mi oči i pustili zmiju koja me je ujela za ruku. Osetio sam bol i vrtoglavicu koja je prošla posle nekoliko minuta. Nagradu u iznosu milion i po tadašnjih dinara poklonio sam ratnoj siročadi u Bugojnu – priča Branko, pokazujući ožiljak od zmijskog ujeda na desnoj ruci.

Novac od samo jednog nastupa bio mu je dovoljan da kupi kuću u Apatinu. Tvrdi da je imao para ko „blata“, ali da je novac trošio na provode, a dobar deo zarađenog davao je domovima za ratnu siročad. Još u danima slave i bogatstva, njegova baba ga je upozoravala da će doći vreme kada će čistiti ulice, što se i dogodilo.

– Vremenom, želudačna kiselina je oslabila i prilikom operacije lekari su mi iz želuca izvadili oko kilo i po ključeva, eksera i ostalih nesvarenih predmeta. Karijera je bila završena i bio sam prinuđen da se zaposlim kao komunalni radnik. Pre podne sam radio na kamionu za odvoz smeća, a posle radnog vremena bih stavljao leptir mašnu i oblačio svečano belo odelo, pa pravac u prvu kafanu – šeretski će Branko, dodajući da se, do sada, ženio čak dvanaest puta.

– Bile su to žene iz Leskovca, Niša, Skoplja... Brakovi obično nisu dugo trajali. Moja sadašnja supruga je Ličanka i lepo se slažemo, samo nas pritisla besparica. Pare bile i otišle, a penzija nedovoljna za lekove – jada se Kareli.

Branko Crnogorac je imao zapažen nastup i u filmskoj seriji „Vruće plate“ reditelja Želimira Žilnika. Na poziv grupe studenata Akademije dramskih umetnosti iz Novog Sada, pre nekoliko godina bio je počasni gost na retrospektivi Žilnikovih filmova.

– Iako narušenog zdravlja, izašao sam na binu i nakon dugogodišnje pauze ponovo progutao sijalicu pred publikom, koja me je pozdravila burnim aplauzom. Na poklon sam dobio televizor, a najviše me obradovao ponovni susret sa Žilnikom koga smatram za velikog čoveka i reditelja – naglašava Kareli.