Човек који је доручковао бицикл

Апатин – За Бранка Црногорца Карелија (76) лекари су одавно установили да је истински медицински феномен. Будући да има јаку желудачну киселину, још као голобради младић са лакоћом је гутао стаклене и металне предмете, који су му се буквално топили у устима. За Карелија се говорило да уместо желуца има „топионицу челика“, а наступајући за циркус „Адрија” обишао је 18 држава и готово свако место бивше Југославије.

Своју необичну способност је открио сасвим случајно. Бранко је у младости био стално гладан, па је почео да једе шљунак, који му је помагао да лакше поднесе огромне количине хране коју је уносио у организам.

– Убрзо су на ред дошле сијалице, ексери, тањири, кашике и остало покућство. У једном ресторану сам наручио ћевапе, али сам уједно појео и прибор за јело, који сам одбио да платим. Конобари су ме тужили, а судија пред којим сам претходно појео спајалице са стола није могао да пронађе одредбу у закону на основу које би могао да ме казни – каже за „Политику“ Карели.

Први званични наступ је имао крајем педесетих година прошлог века, у суботичком Дому ЈНА. На „јеловнику“ је био бицикл, који је врло лако могао да га кошта живота.

– Бицикл је био исечен на делове и све је ишло добро док на ред нису дошле педале. Наиме, једна педала ми се заглавила у грлу и лекари су хитно морали да интервенишу. Али, тај пех ме није обесхрабрио. Након тога сам намерачио да смажем целог „фићу“, али ми нису дозволили. Нудио сам такође и опкладу да мост на Нишави могу да поједем за годину дана – истиче Бранко.

Где год је наступао, публика је остајала без даха. Јео је чак и змије поскоке, а најопаснији наступ Карели је имао у бечком Пратеру, када је добровољно пристао на ујед кобре.

– Свезали су ми очи и пустили змију која ме је ујела за руку. Осетио сам бол и вртоглавицу која је прошла после неколико минута. Награду у износу милион и по тадашњих динара поклонио сам ратној сирочади у Бугојну – прича Бранко, показујући ожиљак од змијског уједа на десној руци.

Новац од само једног наступа био му је довољан да купи кућу у Апатину. Тврди да је имао пара ко „блата“, али да је новац трошио на проводе, а добар део зарађеног давао је домовима за ратну сирочад. Још у данима славе и богатства, његова баба га је упозоравала да ће доћи време када ће чистити улице, што се и догодило.

– Временом, желудачна киселина је ослабила и приликом операције лекари су ми из желуца извадили око кило и по кључева, ексера и осталих несварених предмета. Каријера је била завршена и био сам принуђен да се запослим као комунални радник. Пре подне сам радио на камиону за одвоз смећа, а после радног времена бих стављао лептир машну и облачио свечано бело одело, па правац у прву кафану – шеретски ће Бранко, додајући да се, до сада, женио чак дванаест пута.

– Биле су то жене из Лесковца, Ниша, Скопља... Бракови обично нису дуго трајали. Моја садашња супруга је Личанка и лепо се слажемо, само нас притисла беспарица. Паре биле и отишле, а пензија недовољна за лекове – јада се Карели.

Бранко Црногорац је имао запажен наступ и у филмској серији „Вруће плате“ редитеља Желимира Жилника. На позив групе студената Академије драмских уметности из Новог Сада, пре неколико година био је почасни гост на ретроспективи Жилникових филмова.

– Иако нарушеног здравља, изашао сам на бину и након дугогодишње паузе поново прогутао сијалицу пред публиком, која ме је поздравила бурним аплаузом. На поклон сам добио телевизор, а највише ме обрадовао поновни сусрет са Жилником кога сматрам за великог човека и редитеља – наглашава Карели.