Niko me nije razumeo

Ljubivoje Tadić rođen je u Novom Sadu. U Beogradu je studirao Filološki fakultet, srpski i ruski jezik, Fakultet dramskih umetnosti, glumu u klasi profesora Predraga Bajčetića, i Filozofski fakultet, filozofiju. Sa 18 godina počeo je da objavljuje poeziju i kratku prozu u književnim novinama i časopisima širom Jugoslavije. Tadićeva diplomska predstava „Krajputaši 1804–1918” odigrana je više od 300 puta i najigranija je diplomska predstava u istoriji FDU. Po završetku Akademije počeo je da se bavi dramaturgijom i režijom pozorišnih predstava. Od 1993. je predavač Retorike u Beogradskoj otvorenoj školi. Godine 2000. bio je koministar kulture kao predstavnik DOS-a u Prelaznoj vladi Republike Srbije, a od 2000. do 2003. poslanik u Veću građana Skupštine SRJ. Od 2000. do 2005. bio je na dužnosti upravnika Narodnog pozorišta. Među aktivnim glumcima ima najveći broj pozorišnih naslova koji su igrani više od 100, 200 ili 300 puta

Rukopis koji sam nameran da sročim, povest na koju sam se odvažio, pelen – čemer moje istine, lične i javne, pouzdane, kao što može biti svedočenje jednog učesnika i očevica. Istina za koju ne smatram da će biti i istina moga doba, jer to je moj doživljaj sveta, rešen da sa sebe nikako ne skidam gadiluk i blato kroz koje sam prošao. Tako neočišćen, kaljav, s predumišljajem, pokušaću da uspostavim svoj unutrašnji svet, ne bih li se dokopao i svog spoljašnjeg sveta, koji su se u Udesu raspali svom dužom vremena i prostora, pa ih ima, eto, i ovde u Brdima.

Neopozivo će sva imena i prezimena i nadimci biti istiniti. Ono što sam samo čuo, a smatram pouzdanim, naglasiću naročito. Eto, stigoh nogu pred nogu, ovde u Brdima, do osnovnih pravila kritičkog izdanja mog života, zabavnog i poučnog štiva, s tragičkim elementima.

KOMPLETAN FELjTON U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU