Нико ме није разумео

Љубивоје Тадић рођен је у Новом Саду. У Београду је студирао Филолошки факултет, српски и руски језик, Факултет драмских уметности, глуму у класи професора Предрага Бајчетића, и Филозофски факултет, филозофију. Са 18 година почео је да објављује поезију и кратку прозу у књижевним новинама и часописима широм Југославије. Тадићева дипломска представа „Крајпуташи 1804–1918” одиграна је више од 300 пута и најигранија је дипломска представа у историји ФДУ. По завршетку Академије почео је да се бави драматургијом и режијом позоришних представа. Од 1993. је предавач Реторике у Београдској отвореној школи. Године 2000. био је коминистар културе као представник ДОС-а у Прелазној влади Републике Србије, а од 2000. до 2003. посланик у Већу грађана Скупштине СРЈ. Од 2000. до 2005. био је на дужности управника Народног позоришта. Међу активним глумцима има највећи број позоришних наслова који су играни више од 100, 200 или 300 пута

Рукопис који сам намеран да срочим, повест на коју сам се одважио, пелен – чемер моје истине, личне и јавне, поуздане, као што може бити сведочење једног учесника и очевица. Истина за коју не сматрам да ће бити и истина мога доба, јер то је мој доживљај света, решен да са себе никако не скидам гадилук и блато кроз које сам прошао. Тако неочишћен, каљав, с предумишљајем, покушаћу да успоставим свој унутрашњи свет, не бих ли се докопао и свог спољашњег света, који су се у Удесу распали свом дужом времена и простора, па их има, ето, и овде у Брдима.

Неопозиво ће сва имена и презимена и надимци бити истинити. Оно што сам само чуо, а сматрам поузданим, нагласићу нарочито. Ето, стигох ногу пред ногу, овде у Брдима, до основних правила критичког издања мог живота, забавног и поучног штива, с трагичким елементима.

КОМПЛЕТАН ФЕЉТОН У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ