U Šimanovcima više zaposlenih nego žitelja

Sve je po­če­lo pre tač­no 27 go­di­na ka­da je deo ata­ra pre­ma auto-pu­tu, od­lu­kom op­šti­ne Pe­ćin­ci i Vla­de Sr­bi­je, pro­gla­šen rad­nom zo­nom za pri­vat­na pred­u­ze­ća. Na tom pod­ruč­ju su uglav­nom bi­li pa­šnja­ci, tek ma­li deo se ob­ra­đi­vao, zbog pod­zem­nih vo­da. Naj­pre je iz­gra­đe­na mre­že ka­na­la i ta­ko je ze­mlji­šte pri­ve­de­no da­na­šnjoj na­me­ni. 

Po­sled­njih de­se­tak go­di­na gra­đe­ne su fa­bri­ke. Bli­zi­na Be­o­gra­da i auto-put uči­ni­li su da je naj­lo­ši­ja ze­mlja za ob­ra­đi­va­nje po­sta­la naj­sku­plja u Sr­bi­ji. Hek­tar je do­sti­zao ce­nu od 700.000 evra. Za­ni­mlji­vo je da su vla­sni­ci ši­ma­no­vač­ke ze­mlje svo­jim na­sled­ni­ci­ma ima­nje de­li­li ta­ko da plod­ne ora­ni­ce pri­pad­nu de­ci ko­ja će osta­ti na ima­nju, dok su one lo­ši­je par­ce­le na­sle­đi­va­li si­no­vi ko­ji su svo­ju bu­duć­nost vi­de­li da­le­ko od se­la, kao i ćer­ke ko­je su se uda­va­le van Ši­ma­no­va­ca. Ka­ko je baš toj ze­mlji vr­to­gla­vo po­ra­sla ce­na od ka­da je pro­gla­še­na rad­nom zo­nom, oni su se nje­nom pro­da­jom „ni kri­vi ni du­žni” obo­ga­ti­li. No­vac su uglav­nom ula­ga­li u ne­kret­ni­ne po Be­o­gra­du, No­vom Sa­du i dru­gim gra­do­vi­ma, ali je bi­lo i onih ko­ji su ku­po­va­li naj­bo­lje ora­ni­ce i da­nas su pra­vi do­ma­ći­ni.

– Mi smo je­di­no na­se­lje u Sr­bi­ji, a ve­ro­vat­no i ši­re, ko­je ne­ma ne­za­po­sle­nih. Ov­de po­sao ni­je do­bio sa­mo onaj ko ni­je hteo da ra­di. U fa­bri­ka­ma ko­je su se u Ši­ma­nov­ci­ma otva­ra­le, rad­nih me­sta je bi­lo i za ne­kva­li­fi­ko­va­ne i za one sa fa­kul­tet­skim di­plo­ma­ma. Pro­ce­na je da je ta­ko za­po­sle­no vi­še sto­ti­na na­ših me­šta­na. Osta­li pu­tu­ju iz su­sed­nih se­la, ali i iz Be­o­gra­da – is­ti­če Alek­san­dar Man­dić, pred­sed­nik Sa­ve­ta me­sne za­jed­ni­ce Ši­ma­nov­ci. Upra­vo zbog či­nje­ni­ce da Ši­ma­nov­ča­ni vi­še ne od­la­ze iz se­la, a oče­ku­je se da će bi­ti još vi­še onih ko­ji bi da se tu na­sta­ne, bi­će iz­gra­đen dvo­stru­ko ve­ći vr­tić od po­sto­je­ćeg, a mo­gu­ća je i do­grad­nja osnov­ne ško­le, jer broj đa­ka ra­ste iz go­di­ne u go­di­nu. U ško­li je sa­da 260 uče­ni­ka, a u vr­ti­ću 170 ma­li­ša­na.

Ši­ma­nov­ci su naj­mno­go­ljud­ni­je se­lo u op­šti­ni Pe­ćin­ci. La­ne je obe­le­že­no 630 go­di­na od na­se­lja­va­nja Sr­ba na ovo pod­ruč­je, a me­sto je do­bi­lo ime po Ši­mu­nu, pred­vod­ni­ku do­se­lje­ni­ka. U se­lu da­nas ima de­se­tak fa­mi­li­ja ko­je su ov­de uko­re­nje­ne du­že od tri ve­ka. U Ši­ma­nov­ci­ma ži­vi i ne­ko­li­ko po­ro­di­ca Slo­va­ka i Ma­đa­ra. 

– Ima­mo fa­bri­ku vo­de, po naj­vi­šim evrop­skim stan­dar­di­ma, do sva­ke od hi­lja­du ku­ća iz­gra­đe­na je ka­na­li­za­ci­ja. Pro­dav­ni­ce su od­lič­no snab­de­ve­ne, ra­de ka­fa­ne i re­sto­ra­ni, po­šta, ban­ke, apo­te­ke... – na­bra­ja Man­dić.

Ši­ma­nov­ča­ni su ak­tiv­ni i na po­lju kul­tu­re i spor­ta. Dom kul­tu­re je ste­ci­šte za vi­še od 150 čla­no­va KUD-a „Iskon”. Na­stu­pi Udru­že­nja že­na „Ši­ma­nov­čan­ke” ve­o­ma su za­pa­že­ni na et­no-saj­mo­vi­ma. Fud­bal­ski klub „Haj­duk” po­sto­ji 90 go­di­na i ima ško­lu fud­ba­la, a tu su još dva ko­šar­ka­ška klu­ba u srp­skoj li­gi, bo­ća­ri, lov­ci... 

Je­di­ni pro­blem za one ko­ji že­le da se na­se­le u Ši­ma­nov­ci­ma, da ne bi­sva­ko­dnev­no pu­to­va­li na po­sao, je­ste taj što sta­re ku­će ni­su jef­ti­ne. Ce­na im je do 30.000 evra, a i ne­ma ih mno­go u po­nu­di. U mno­gim se­li­ma Sre­ma ku­će ta­kvog kva­li­te­ta ne ko­šta­ju vi­še od 7.000 evra.

– Za­to mi ra­di­mo na to­me da pro­ši­ri­mo zo­nu se­la za sta­no­va­nje gde će­mo ure­di­ti pla­ce­ve od po pet ari i pro­da­va­ti, za­vi­sno od lo­ka­ci­je, po ce­ni od pet do se­dam hi­lja­da evra za ar, pa ne­ka lju­di sa­mi se­bi gra­de ku­će – za­klju­ču­je Alek­san­dar Man­dić.