Mentalni sport za sve generacije

Jer, bridž nije nikakvo „kartanje”, već mentalni sport. U njemu, zbog specifičnih, gotovo viteških pravila, prevagu ne odnosi sreća, nego koncentracija i memorija – psihičke veštine koje ova igra razvija. Da nije tako, ne bi Unesko preporučio bridž kao izborni predmet u osnovnim i srednjim školama, niti bi tu sugestiju poslušale zemlje poput Francuske, Holandije ili Izraela.

Iznoseći ove činjenice, Maja Janković iz Bridž saveza Srbije poziva se i na nalaze po kojima ovaj sport, baš kao i šah, razvija i održava umne sposobnosti, zbog čega ga upražnjavaju muškarci i žene svih godišta i nivoa obrazovanja – od dece do penzionera, od školaraca do doktora nauka.

„Studija napravljena pre dvadeset godina u SAD ustanovila je da bridž odlaže demenciju. Stoga se preporučuje i starijima. S druge strane, pogodan je za decu i mlade jer razvija memoriju, koncentraciju, kombinatoriku ali i empatiju jer se igra u parovima. Od ovog poslednjeg potiče i ime bridž – na engleskom: most – jer ovaj sport stvara svojevrsnu mentalnu komunikaciju između partnera u istom timu”, objašnjava Maja Janković.

Ne čudi onda da najuspešniji ljudi planete igraju ovaj sport, poput Bila Gejtsa ili Vorena Bafeta. Ni glumci nisu izuzetak – Omar Šarif ne samo da je bio svrstan među 50 najboljih svetskih bridžista, već je i autor i koautor nekoliko knjiga o ovom sportu. Od ljudi iz ovdašnjeg intelektualnog i političkog krema, jedan od najpoznatijih bridžista bio je Koča Popović.

U pojedinim državama – Francuskoj, Holandiji, Izraelu, SAD, Poljskoj – postoje i bridž akademije. Kod nas, kako kaže Maja Janković, najveći pregalac na ovom polju je novosadski univerzitetski profesor Ivici Bošnjak, koji je u tamošnjoj Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj” pokrenuo sekciju bridža. Iz nje je poniklo nekoliko mladih ljudi koji su u međuvremenu svojim intelektualnim radom osvojili svet.

„Jedan od njih je Stefan Velja, koji sada ima 20 godina i već je svetski priznat naučnik. Njegov medicinski patent za razbijanje tromba osvojio je nagrade u Briselu, Orden Kraljevine Belgije, priznanje Moskovskog univerziteta i priznanje rumunskog Ministarstva za obrazovanje. Tu je i Dimitrije Erdeljan, dobitnik pune stipendije Kembridža zahvaljujući nagradama koje je pobrao na međunarodnim takmičenjima iz matematike. Selena Pepić i Jovana Zoranović su svetske juniorske prvakinje u bridžu. Svi su oni ponikli iz sekcije profesora Bošnjaka”, navodi Maja Janković.

Ko se u Srbiji opredeli za bridž, ako se pokaže uspešnim, može i da proputuje Srbiju i svet, učestvujući na domaćim i međunarodnim takmičenjima. Od ovdašnjih nadmetanja, najveći je internacionalni Kup „Rade Antić”, koji se svake godine održava krajem novembra i početkom decembra. Nazvan je po legendi našeg bridža, ujedno ujaku naše sagovornice, koji je za života bio najtrofejniji igrač stare Jugoslavije. Obilazeći turnire u zemlji i van nje, osvajao je nagrade i novčane premije u Monte Karlu, Los Anđelesu, Veneciji... Novac je dobijao na osnovu svog rejtinga i plasmana, mada je, kaže Maja Janković, to ipak bilo drugačije vreme.

„Sad je potrebno mnogo para da vi uložite u nekoga i pošaljete ga na nadmetanje. U drugim državama, velike firme podržavaju svoje bridžiste. Kod nas uglavnom nema profesionalnih igrača, već su to mahom ljudi koji bridž upražnjavaju iz hobija. Ali, umeju da našu zemlju dostojno predstave na međunarodnim takmičenjima, iako, za razliku od takmaca iz svetskih velesila, nemaju masere, kondicione trenere, psihoterapeute. Kad sam učestvovala u Kini 2008. na Olimpijadi mentalnih sportova, naši momci nisu imali ni rezervne igrače za prvi tim. Ali, i u tako nerealnim uslovima, doprli su u gornji deo tabele u konačnom plasmanu”, navodi ona.

Svakako bi im bilo lakše kad bi neka državna institucija ili privatna kompanija podržala njihovo učešće na takmičenjima, kao što se čini sa drugim sportistima. Do tada, sve je prepušteno entuzijazmu, ali i starom dobrom mecenarstvu. Tako je beogradski Bridž klub „Dami” dobio prostorije zahvaljujući Beograđanki Gordani Peško, koja je za potrebe kluba kupila salonski stan u Makedonskoj ulici. U njemu se članovi ovog udruženja, kojem pripada i Maja Janković, redovno sastaju na turnirima. A ko god želi da se priključi njima ili poklonicima ove igre iz drugih delova naše zemlje, može da kontaktira Bridž savez Srbije.

Kraljevina Jugoslavija – evropski vicešampion

Bridž je nastao od vista a počeo je da se igra u Engleskoj i SAD. Tada, krajem 19. i početkom 20. veka, još nije prerastao u sport. Do toga će doći s dvadesetim godinama 20. veka, kad se postavljaju standardizovana pravila. Naredne decenije, dospeo je i na naše podneblje, kad se osnivaju prvi klubovi i beleži najveći uspeh na međunarodnoj sceni – drugo mesto Kraljevine Jugoslavije na Evropskom prvenstvu 1932. godine.

Genijalci, boemi, penzioneri...

Iako se za bridžiste obično smatra da su boemi i genijalci, objašnjavaju nam da ih ima svih zaposlenja i nivoa obrazovanja i da su druženja neizostavni deo čitave priče. Među domaćim bridžistima su profesori, naučnici, poslovni ljudi, bankarski službenici, nezaposleni, penzioneri... Prednjače oni s fakultetskom diplomom, doktori nauka, članovi Mense... Okupljaju se u 16 klubova, od kojih je najviše u Beogradu, ali ima ih i u Novom Sadu, Nišu, Stragarima, Čačku, Banatskom Novom Selu, Kruševcu, Vrnjačkoj Banji, Kikindi. Tačan broj igrača je teško proceniti jer, osim registrovanih bridžista, u ove klubove dolaze mnogi koji se iz hobija bave ovim mentalnim sportom. Kako smo videli na jednom od turnira, u ovoj igri važi pravilo „nulte tolerancije“: nema svađe za stolom, čak ni među partnerima, a protivnici ćaskaju dok povlače poteze.