Nebeski vitez

Dimitrije je osnovnu školu završio u Stanišiću, dok je veliki ispit zrelosti položio u Mađarskoj gimnaziji u Somboru. Austrougarsku pomorsku akademiju u Rijeci završio je školske 1911/12. U isto to doba, pri kraju akademije, mladi Konjović se zainteresovao i za relativno nov vojni smer – vazduhoplovstvo. Koncem 1914. godine ukazala mu se prilika da završi i školu letenja, tako da postaje marinski avijatičar, koji je leteo na ondašnjim dvokrilnim hidroplanima. Na kraju, 16. 1. 1916. godine, postaje i komandant pomorske avijacije u vojnoj bazi u Kumboru u Boki.

Konjovićeva eskadrila „lonera”, 2. 2. 1916, dobija zadatak da bombarduje Valonski zaton, gde su bile savezničke trupe. Iako je bila noć, italijanski protivavionci su bili u pripravnosti. Međutim, eskadrila je i pored toga izvršila zadatak, a sam Konjović je još i fotografisao kada se razdanilo šta je sve pogođeno.

Jedan od ta tri aviona bio je oštećen, tako da je pilot, poručnik Hel, morao da sleti u zaliv. Italijani su hteli da taj oštećeni avion zaplene i motornim čamcima krenu prema sletelom „loneru”. Shvativši šta se dešava, Konjović je brzo aterirao pored oštećenog dvosednog „lonera L-83” i pokupio Hela i M. Severu, koji su do tog časa svoj avion pripremili za potapanje. Pukim slučajem, italijanska potera ih nije stigla...

Kada je Konjović leteo, 26. avgusta 1916, sa pomenutim M. Severom na L-132, negde oko podne iznad Otranta ugledao je savezničke brodove odakle je protivavionska odbrana delovala. Hidroplan je bio izrešetan (22 pogotka), ali su motor i krila bila za pravo čudo netaknuti. Bliže valonskoj ratnoj luci, Konjović uspeva da malom bombom od 20 kg pogodi izviđačku lađu „Rouzi” koja je skoro odmah potonula pošto je bila direktno pogođena u kotao. Ovaj pomenuti događaj, gde je jedna ratna lađa potopljena bombom iz aviona, bio je prvi u istoriji avijacije.

Više meseci docnije, dva „lonera” su izviđala oko prilaza u Boku. Dimitrije Konjović je bio sa Maksimilijanom Severom u L-132, dok su u drugom, L-135, bili Oto fon Klimburg i poručnik Volter Železni.

Nedaleko od Prevlake spazili su francuski – kako se to tada govorilo – sumaren „Fuko”. Saveznička podmornica je pokušala da se skloni, ali uspešnim bombardovanjem sa dve dubinske bombe od po 50 kg je zbog većih oštećenja krme i pramca ubrzo počela da tone. I pored toga Francuzi su pokušali da rafalima sumarenskog mitraljeza obore makar jedan protivnički hidroplan pre no što potonu.

Reakcija brodolomnika razljutila je marinske pilote i da bi očistili palubu „Fukoa”, Konjović baci jednu manju bombu, zbog čega sumaren ubrzo potone. Svi brodolomnici bili su u hladnoj vodi. Komandant Konjović naredi da im slete što bliže.

Bilo je jasno da Francuzi neće još dugo opstati u hladnom moru. Oni uopšte više nisu bili nikakvi neprijatelji, već nesrećni stradalnici kojima je bilo potrebno što pre pomoći. Konjović je upravljao šta i kako da se radi, dok je fon Klimburg sa drugom dvojicom pomagao potpuno iscrpljenim Francuzima da se popnu i drže se oko motora i krila. Došavši u bazu u Kumboru poslata je i jedna austrougarska torpiljerka da i ostatak stradalnika pokupe.

Konjović je sa svojom ekipom tog dana spasao 27 francuskih mornara. Iste te večeri, Austrougari su, po svim viteškim pravilima nekadašnjeg ratovanja – što inače nikada nisu uradili i na srpskom frontu – priredili banket u oficirskoj kantini u čast zarobljenim protivničkim stradalnicima pre nego što su prebačeni u logor.

Ovaj događaj se smatra prvim u istoriji ratovanja gde je podmornica potopljena iz vazduha. Ovim stvarno viteškim činom spasavanja posade, Dimitrije Konjović je trebalo da dobije ne samo visok austrougarski orden, već i plemićku titulu. Međutim, lovorike je stekao njegov kolega Oto fon Klimburg, jer valja imati na umu da je Konjović bio pravoslavni Srbin, a dobro znamo kako su se vlasti cara i kralja Franje Josifa ophodile prema srpskim podanicima tokom rata. Isto to ga je sve vreme kočilo i u oficirskom napredovanju: iako je bio odličan u svojoj klasi, nikad nije mogao da stekne i čin admirala...

Iako je istina u većini slučajeva spora, ona je ipak dostižna. Zbog ovog viteškog gesta spasavanja utopljenika, više decenija docnije, francuska vlada je, 14. februara 1968. godine, Konjoviću dodelila diplomu Spasilačkog društva za hrabrost, humanost i milosrđe.