Veštački lednici spasavaju planine

Dobro je poznato kako globalno zagrevanje deluje na glečere. Od Aljaske do Evrope, od Antarktika do Sibira, lednici se povlače svuda u svetu. Prema podacima Nase, od 2003. do 2010. godišnje je nestajalo 46 gigatona leda na Aljasci, dok u Aziji godišnje gube hektare. Povlače se i svi lednici u blizini Mont Everesta, uključujući Rongbuk, koji je 1921. godine istražio slavni britanski alpinista Džordž Malori. Za osamdeset godina izgubio je oko 100 metara leda vertikalno.

Neki naučnici veruju da bi lednici u centralnim i istočnim Himalajima mogli potpuno da nestanu do 2035. godine, objavio je „Independent”. To donosi mnoge opasnosti ali ne samo rizik od podizanja nivoa mora. Lednička jezera mogu da poplave okolna naselja, a veliki problem je i to što ruralne zajednice na Himalajima u suvim mesecima ostaju bez dovoljno vode za zalivanje useva.

Glečeri u prolećnoj sezoni „čuvaju” vodu da bi zajednice u Avganistanu, Mongoliji i Indiji imale dovoljno za zalivanje useva. U planinskoj pustinjskoj oblasti Ladah na Tibetanskoj visoravni (severna Indija), 3.500 milja iznad nivoa mora, voda je uvek bila problem i da nema lednika tamo ne bi ni bio moguć život. Međutim, od 1980. godine, prosečna temperatura je porasla za više do dva Celzijusova stepena, zbog čega su u nekim delovima lednici sasvim nestali.

Inženjer Sonam Vangčuk, poreklom iz ovog kraja, smislio je inovativni i istovremeno veoma lep način da problem reši. Usmeravajući otopljenu vodu kroz sistem cevi uspeo je da napravi nešto što naziva „veštačkim lednicima Ladaha”, u skladu sa vekovnom tradicijom lokalnog naroda da led nose i „kaleme” na većim visinama kako bi održali snabdevanje vodom tokom godine.

Inspiraciju je našao u prirodnom fenomenu, videvši da neki komadi leda ostaju zaleđeni i kada temperatura raste. Zaključio je da do topljenja ne dolazi samo zbog temperature već zbog direktne izloženosti sunčevoj svetlosti. Trebalo je smisliti kako da se led pomeri u senku.

Kupaste formacije nalik na budističke hramove stupe povećavaju do maksimuma količinu leda koja je zaklonjena od sunca. Sistem je jednostavan i mnogo jeftiniji od nekih ranijih rešenja. Voda koja se sliva iz otopljenih pravih lednika podzemnim cevima se transportuje do mesta gde se pravi veštački lednik. Tu se deo vode potiskuje vertikalno na visinu sa nižim temperaturama, tako da padajući dole kao iz vodoskoka mrzne i obnavlja lednik. On pruža stabilno snabdevanje vodom u najkritičnijim mesecima, aprilu i maju, obezbeđujući 5.000 litara vode dnevno za meštane.

Prva ledena stupa napravljena je pre četiri godine, a inženjer je prošle godine dobio prestižnu nagradu za inovaciju od 100.000 dolara. Potrošiće ih za 20 novih stupa ali i za osnivanje alternativnog univerziteta u Ladahu gde će mladi učiti kako da nađu rešenja za lokalne probleme.

„Rešenja za planinu od ljudi sa planine”, prokomentarisao je Sonam Vangčuk.