Žene obnavljaju zadrugarstvo

Planinsko selo bi opet u zadruge, poručivali su stočari i ratari užičkog kraja sa Zimske škole za poljoprivrednike koja se poslednjih zima, kad seoski poslovi miruju, održavala u Požegi. Ovako usitnjeni ne možemo napred, u jakoj celini i nejaki pojedinci će napredovati, kazivao je ovdašnji stočar Miodrag Stanojčić podržan od stotinak okupljenih poljoprivrednika. Izveštavali smo tada da je gotovo svaki seljak govornik u ovoj jedinstvenoj školi predlagao oživljavanje zadruga kao šansu za posustalo brdsko selo, koje mladi napuštaju.

Veća konkurentnost

Nedavno je u izveštaju Regionalne privredne komore Užice o stanju u zadrugama Nevena Despotović dala preporuke šta činiti: „Postati jak u uslovima otvorenog tržišta, gde je prisutan uticaj jakih a izostaju mali proizvođači, moguće je samo uz međusobno povezivanje i organizovanje u moderne zadruge i udruženja. Zadružne organizacije omogućavaju poboljšanje konkurentnosti i ekonomskih rezultata, u plasmanu malih i tržišno neprepoznatljivih viškova proizvoda“.

Iako je duga tradicija zadrugarstva u ovom kraju, period pustošenja i propadanja zadružnih organizacija ostavio je nevolje selima i proizvođačima. Tek u poslednjih nekoliko godina, pomalo stidljivo, počelo je osnivanje pojedinih zadruga. Sada ih radi nekoliko: Blagaja, Zdravčica, Ježevica, Voćna dolina, Jedinstvo iz Latvice...

Pažnju javnosti privukla je ženska zadruga „Zdravčica“ iz Užica. Okupila je dvadesetak zadrugarki, koje se bave gajenjem, preradom i prodajom voća i povrća, u užičkim selima. „Zdravčica“ im je pomogla da osnuju nove ili prošire postojeće zasade, dala opremu, sadnice, otkup roda. – Preko ove zadruge sam dobila donaciju za zasade kultivisane jagode, koju proizvodim na pet ari. Lepo je jagoda rodila, nadam se zaradi. Zadrugarstvo nam je potrebno, ono je spona između države i proizvođača, uz zadruge se osećamo sigurnije – kaže nam zadrugarka Gordana Perišić iz Volujca kod Užica.

Udruženje prerasta u zadrugu

Ženska inicijativa je još vidljivija u Priboju. Tamo je iskorake napravilo Udruženje žena „Sačuvajmo selo“. Sa nekoliko uspešno izvedenih projekata postiglo se da domaćice i majke u selima razviju proizvodnju na svojim imanjima: pedesetak njih već uspešno proizvode paradajz, jagode, maline i drugo, prave slatko, džem, udružene to prodaju. Pomogla je Delta fondacija darujući im 14 plastenika, 12 kopačica, rasad, stručnu pomoć. Ove žene su napravile značajne korake u svojoj misiji da sačuvaju pribojsko selo.

„Pravimo ambijent da mladi odavde ne odlaze da rade kao građevinci po gradovima već ostanu i budu domaćini na svojim imanjima“, kaže predsednica tog udruženja Malina Stanojević.– Nameravamo sada da udruženje preraste u zadrugu. Da organizovano krenemo u preradu zdravih plodova koje proizvodimo, jer se bolje isplati prodavati prerađeno nego u svežem stanju. Potrebna su nam sredstva da uložimo u prostor i njegovu adaptaciju, u opremu i drugo. Zato pozdravljamo ovu nameru države da podrži osnivanje zadruga, nadamo se da će i nama pomoći – ističe Malina.

Udružena pomoć malinarima

I malinarima ovog kraja, koji su ovih dana u mukama zbog niske otkupne cene tog voća, zadružno organizovanje bi takođe koristilo. To smatra ariljski malinar Desko Stojković, četiri decenije u ovom poslu, sada i sekretar Asocijacije malinara Srbije. Po njemu, oživljavanje zadrugarstva može da pomogne malinarima koji se tokom svake berbe dogovaraju o otkupnoj ceni, prepušteni su volji izvoznika i otkupljivača, pa zbog toga nikad ne znaju kako će proći u toj proizvodnji. Desko sa setom priseća vremena kad je ariljska zemljoradnička zadruga bila oslonac poljoprivrede ovog kraja. – Ta zadruga, koju su stvorili naši očevi i dedovi, bila je najjača, sa 1.000 vagona kapaciteta. Dok je ona uspešno radila ne samo da je cena maline bila dobra i stabilna, već je zadruga u proleće pomagala hiljadama svojih kooperanata: obezbeđivala mehanizaciju, potrebnu hemiju, kredite. Neko je, međutim, hteo da ona propadne, gurnuta je u dugove i stečaj, pa je tek nedavno prodato ono što je ostalo. Ne znam da li ta zadruga ponovo može postati oslonac poljoprivrede, s tim što naše interese neko mora da zaštiti – napominje Stojković.

Nedavno se o zadrugama i njihovom značaju povela reč i na skupu o selu održanom u Muzeju „Staro selo“ u Sirogojnu u organizaciji SANU. Naglašen je primer Sirogojna koje je uspešna zadruga za nekoliko decenija od besputnog i zaostalog uzdigla do svetski poznatog. – Iz zadruge u Sirogojnu izniklo je preduzeće za eksploataciju kamena sa 200 zaposlenih, Zadruga pletilja sa 80 stalno zaposlenih i više od 2.000 žena kooperanata, konfekcija sa 200 radnika, fabrika dušeka i jorgana sa 50 radnika... Zadruga pletilja izgradila je biblioteku-galeriju i inicirala gradnju Muzeja „Staro selo“ – nabrojala je tom prilikom etnolog Bosa Rosić, rekavši da su džemperi iz Sirogojna odavde prvo osvojili svet, a onda je svet počeo da dolazi u ovaj muzej.