Na „crvenoj liniji”

U Rusiji više nemaju dilemu: sukob sa SAD im ne gine. Ako bude sreće, ne onaj pravi, otvoreni, uz učešće oružanih snaga dve moćne vojne sile, ali jednako iscrpljujući, pa možda i poguban. Takozvana crvena linija već je aktivirana, međusobni kontakti svedeni su na najmanju moguću meru. Putin je svima koji su namereni da na bilo koji način unize najveću državu na svetu jasno stavio do znanja da će im – „polomiti zube”.

Ko će se prvi odlučiti na neki oštriji potez, znaće se uskoro. Kao i to: ko će od najnovijeg zahlađenja odnosa na relaciji Moskva–Vašington imati više štete. Jer koristi, definitivno, niko imati neće. U svakom slučaju, prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, njegova zemlja poseduje sve neophodne resurse za odgovor na eventualno neprijateljsko i agresivno delovanje sa strane SAD i NATO-a. I pored neskrivenih nastojanja zapadnih vojnih saveznika da Rusiju okruže što ubojitijim borbenim raketnim sistemima.

Svakako deluje utešno činjenica da, i pored prečesto iskazivane arogancije, SAD definitivno nisu spremne za sukob koji bi značio istinsko vojno angažovanje. Razloga za to je više, ali navedimo samo neke, poput nesumnjivih pouka iz dosadašnjih velikih svetskih ratova, straha Amerikanaca da Rusi poseduju i poneko oružje koje je njima nepoznato, kao i neuverenosti da bi im evropski saveznici iz NATO-a, u slučaju potrebe, zaista pružili neophodnu pomoć. Takođe, današnje rakete, pa i ruske, sposobne su da neometane prelete hiljade kilometara, tako da im je dostupan svaki cilj na planeti. A pitanje je kako bi na moral prosečnog žitelja u SAD delovali danonoćni zvuci sirena za vazdušnu opasnost, stajanje u redovima za hranu, spavanje po tunelima gradskih železnica. Do sada su takve scene mogli da viđaju samo u filmovima…

Zato su se nadležni u Vašingtonu okrenuli – sankcijama. Selektivnim, i bez preterane logike. Ali u Moskvi imaju odgovor i na to: princip reciprociteta. Prema rečima Dmitrija Peskova, atašea za štampu šefa ruske države, neophodni koraci u tom smislu već su učinjeni. Kao prvi mogući odgovori, ma koliko neobično izgledali, navode se: obustava uvoza američkih automobila u Rusiju i zamena istih dobavkama iz Evrope, Japana, Južne Koreje, Kine… kao i preusmeravanje drugih nabavki sa istih adresa. Ako se zna koliko je aktuelni američki predsednik Donald Tramp u svim svojim dosadašnjim javnim nastupima apelovao upravo na oporavak američkog industrijskog kompleksa, jasno je da bi zatvaranje ruskog tržišta za Amerikance bilo prilično bolno. Dodajmo i da od uvoza određenih proizvoda iz Rusije ključno zavisi rad velikog proizvođača aviona „Boinga” i sličnih kompanija koje su suštinski vezane za razmenu sa proizvođačima van teritorije SAD. Ipak, „sankcijama na sankcije” u ovom trenutku svakako je bolji odgovor od potezanja bilo kakvog oružja.

Amerikancima u prilog ne ide ni činjenica da se za eventualni sukob sa Rusijom nisu baš preterano konsultovali sa svojim partnerima iz NATO i EU. U Vašingtonu su i dalje ubeđeni da je ono što je dobro po njih, dobro i za saveznike. Ali, Evropljani se sve više priklanjaju pragmatičnosti, i ne retko se pitaju: u čiju korist, u stvari, radi Vašington. Tačnije, postaju svesni da je Amerika sve odlučnija da svoje eventualne nevolje natovari na grbaču žiteljima „starog kontinenta”. Sve pod parolom „zajedničkih interesa Zapada”, ali i zarad mira u sopstvenoj kući.

U nedavnom intervjuu američkom režiseru Oliveru Stounu Putin je bio vrlo otvoren: „Rusija je trenutno okružena američkim raketnim sistemima, od onih baziranih na tlu u istočnoevropskim zemljama, do NATO brodova koji svakodnevno patroliraju Mediteranom ili severnim morima. Trenutno se postavljaju raketni sistemi čak i na Aljasci. Reč je o novoj trci u naoružanju. To je još jedna velika pogreška naših konkurenata, jer Rusija je sposobna da kvalitetno uzvrati na svaku sličnu akciju. Uz to, naš odgovor će sigurno biti daleko jevtiniji. Možda oružje koje posedujemo po izgledu nije tako bleštavo, ali je i te kako efikasno. Sposobni smo da održimo strateški balans.”

Ukratko, „crvena linija” je uspostavljena. Valja je poštovati.